Анали Правног факултета у Београду
2
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
себи да механички узнемирава зачетах при сваком кораку којим крочи, Йма знак који јасно покаже да je у неком селу већ почела контрола рађања: одједном у селу буде много младих удоваца. Па и када то жене раде једна друтој, спочетка je мало што лакше и мало што мање опасно. Али се брзо неке жене специјализују у томе и раде умешно и прилично безопасно. Овладају техником посла, jep се усавршавају и специјализују у једној јединој операцији. Таквих спретних стручњака на селу се изради и за друго. У једном селу испод Рудника један пријатељ, сељак, дискретно ми je показао жену, за коју рече: „Она je нашој држави убила пук војника“. Превентивни начини, спречавања зачећа, почну доцније. Када се овако развије техника побацивања, те оно постане јевтино и прилично безопасно, онда и то учини да побадиваша буде много више. Како се овај процес контроле рађања деце развијао у областима, у којима je скоро почео, па се о њему може знати поуздано, тако се развијао и у оним областима, у којима je одавно дочео, те се људи тек помало сећају почетка. Како je пред Друти светски рат било у Шумадији, где није било одавно почело, тако je било некада у тимочким и равним нишавским селима, у којима je раније почело. У. Шумадији су тачно знали како je то бивало. Прво je почело у граду, па je почело у селима, али не изгледа да je у селима почело под градским утицајем. И у граду и на селу прво жене имућне. Оне почну дрве једним делом и због тога, што оне могу боље да плате оним лекарима и апотекарима који то раде. У Славонији и Војводини почело се спречавати рађање много раније него у балканским областима. „Бела куга“ тако су то у Славонији назвали. У томе je изразу био већ изречен суд. Врло брзо je почело и у околним областима и захватало их целе. Ни за ове области као ни за Србију не може се рећи да се овај дожар а на пожар je личило ширио са једног места. Изгледа да су се свудз стварала нова жаришта. У градовима je свуда, и још сасвим одавно, било ограничавања рађања, али je то задуго остајало само у градовима, није прелазило ни на најближа села. А кад je болеет захватила и села, није села непооредно око градова нимало брже него села даља. У свакој области прво je захватило села жупна и ратарска, па села плашшска, која су више сточарска. Када je болеет била већ сасвим захватила равна села у горкьем Тимоку и Нишави, планинска села она највиша, у развођу, није била још. Врло висока и врло сиромашна села у пиротском Буџаку није до пред Друти светски рат. Када je већ најако била захватила Шумадију, Стари Влах ни je била, а у Санраку je ни досад нема. У североисточној Србији раније je и јаче захватила села влашка, прво жутша ратарска, па одмах затим планинска. Српска села мало нешто доцније; опет прво жупска па планинска. У селима уз Крушевац, из којих иде од куће много сељака на фабрички рад, разборити људи, који се овим интересују, сматрају да су бракови тих сељака-радннка имали нешто мало више деце него чисто сељачки бракови још и пре него што се почео давати додатак на деру. Не много више једва толико да се