Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

4

ња. Нема више, колико je било раније, да ce y породицама након сраких неколико година због деоба заснивају нова домаћинства и наново организују на имањима друрчије распоређеним ,и мањим него што су била. Тако ce устаљују и насеља, па ce, устаљена, уредније развијају. Домазет је некада био прилично презрен. Утврдило му ce име потсмешљиво и погрдно: пришуњак, припуз. У Црној Гори, Херцеговини и Брдима домазетово имање зову пустиња. „Било опустело“. „Никад не може бити среће у пустињи”. једна старица коју сам срео да иде у село Радичевце у Старој Планини (на бугарској граници), причала како иде да види сина кога je тамо „удала“. У тим селима има већ случајева да два стара брачна пара, чија су ce деца узела, заједно са својом дедом уједине домаћинства и створе једну рородицу, која живи у истој кући. Често се осети да je ослабило ,и осећање за своју лозу. Да се не схвата много тешко што he му се „крена свећа угасити“. Може да се чује од човека који има само ћерку: „Довешћу зета. A једнако ми je; имао сина, или имао кћер. ЈеДно ми у кући свакако мора бити од туђе.крви или зет или снаха“. Досад није организовано никакво методично делање државе у свр>;у ублажавања ограничавања рађања деце на селу. Одређивање додатка.на децу je почетак. Али та интервенција не захвата село сем делимично, него више захвата град. Јавности нису још ни приказане упоредне промене наталитета у граду и на селу, по занимањима, по класама и слојевима, по областима, по верској припадности, по образованости родитеља. Статистичка служба није довољно јасно средила рубрике у еврху проучавања овога проблема посебно. Уколико су удешене, оне су само-за општа демографска проучавања промена у броју становништва; нису за проучавагье самог наталитета издзојенш. Ово скоро онемогућава дроучавање наталитета по методама статистичким, jep се кретагьа наталитета морају проучавати посебнр, не заједно са морталитетом, па чак ни са морталитетом саме деце. Из старих „протокола рођених“ такође, се не могу прикупити подаци о наталитету. А и немогуће je прикупили све те протоколе и колико их има. У балканским областима су их ратови и окупације уништили. И где их има, нема убележено које je по реду у браку дете које се родило. А то je главно за студију промена у наталитету. Цркза такође није деловала против овога. Православна није ни мало. Католичка још није у томе заузела неки активан став. Уколико je нешто верски деловала, деловали су неки ретки свещтеници на своју руку. Католичка цркза, као организација, нгије се борила против овога греха ни близу онолико чак, колико се бори за опште верске интересе, а и за н>их се бори увек мање него за посебке своје црквене. Муслиманска верска организација досад није ни имала потребе да делује, јер-у муелггмана још и нема ограничаваша рађања сем сасвим мало у неким градовима. Црква je могла деловати са нешто успеха: Страх од божје казне je све досад скоро једини узрок што неке, врло ретке, католикшъе у војвођанским и славонским селима не ограничавају рађање деце.