Анали Правног факултета у Београду

ПРАВКА ПРИРОДА АКТА ПОСТАВЉЕЊА

држи извесне одредбе из којих се, ипак, може извести претпоставка о прихватаньу ове или оне теорије. Конкретно, из одредаба о условима за ступање у службу, о доношењу решења о постављењу и јављању на дужност, може се добити слика о нравном карактеру и значају акта поставльегьа, са гледишта нашег позитивное права. По мишљењу проф. Стјепановића, акт постављења по начину његовог постанка ни je једностран акт, јер без пристанка кандидата нема службеничког односа, тј. нема дејства акта о поетављешу. С друге стране, акт ростављења није ни уговор, јер нема различитости предмета акта, пошто и орган који врши постављење и кандидат за-државну службу хоће исти правни ефект; примену опште правне ситуације на одређено лице. Али, цюь je различит: државни орган жели да добије службеника а кандидат да цоетане службеник. Према томе, закључује проф. Стјепановић, акт о постављењу, по свои начину постанка, по својој форми, јесте акт-веза. Да акг постављења по нашем позитивном праву ни-je једностран акт, то се види из чл. 52 Закона о државним службеницима који регулише питање јављања на дужност. Па идак, проф. Стјепановић примећује да се акт постављења по свом шољашњем облику не разликује у пракси од других једностраних аката државних органа, јер у самом акту постављења није толико видљиво учешће воље кандидата. Али, све то не мења теориску квалификацију акта о постављењу као акта-везе (13). Међутим, у правној теорији оспорава се да се акт о постављењу може квалификовати као акт-веза. Овај акт je једна конвенција која садржи сједињавање (везиваше) више воља, једнаких и исте садржине, које само удружене производе једну општу вољу која ствара објективну норму (14). Акт-веза није један двострани или вишестрани акт, јер идеја акта-везе искључује идеју странака која претпоставља различите субјекте и интересе. Код акта-везе свако -лице чини изјаву воље исте садржине, у истом смислу, као и остала лица ко ja учествују у стварању овог акта, што значи да постоји сарадгьа више воља, али се ове воље међусобно не обавезују једна према другој као воље уговорних страна или у једном двостраном или вишестраном акту. Због тога, акт-веза je, као и акт-колектив, један једностран акт ијш једна специјална правна техника помоћу које се две или више воља, од којих узета свака посебно не би имела никакву правну снагу, сједињују да би произвеле једно правно дејство у истом смислу и са истом садржином, да би створиле једчу правно’ уједињену вољу (напр., одлука једног колегијалног тела-суда, скупштинског одбора, итд. je у основи акт-веза). Отуда, шпло би се и сувише далеко ако би се административни акт једног државног органа, који за своје правно дејство захтева одобреше или потврду једног другог државног органа или појединца, узео као акт-веза, тј. ако би се овим хтела да објасни и анализира прав-

(13) Др. Н. Стјепановић: op. clt- , стр. 214. (14) F, Kleiner: op. cit., p. 57.