Анали Правног факултета у Београду
32
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
на природа акта постав љења и односа службеника прем а држави. Такво значенье не би се могло дати акту-вези, јер овај акт претставља увек сарадњу неколиких једнаких воља из којих произилази недосредно и исто правно дејство, док при постављењу постоји само једна воља која непосредно ствара дејство које ce хоће воља државног органа, а пристанак кандидата не дејствује непосредно и нема стваралачку снагу већ се само појављује као битан услов форме за административна! акт о постављешу (15). Ако се да овакав знача) акту-вези, онда не верујемо да би се акт поставл>егьа могао квалификовати као акт-веза, нити би се за то могла наћи потврда у нашем позитивном праву. По чл. 23 Закона о државним службеницима, службенички однос заснивч се даном ступања на дужност извршеног на основу надлежно донетог решења о постављењу. Из ове одредбе излазе две основне поставке за заснивање службеничког, односно радног односа државних службеника. Ирво, за свако заснивање радног односно службеничког односа мора да постоји писмено решење о постављењу, јер без овог решен>а та) однос се ие може правно засновати. То значи, с )едне стране, да се постављеше не може вршити прећутно, условно или конклудентним радњама, а с друге стране, да решење о достављењу мора да претходи ступању на дужност. Отуда, решење о постављењу било би неправилно ако би се у њему дало ретроактивно дејство постављењу за случа) кад )е оно донето после ступаньа на дужност. Правилно се запажа да би такво решење могло да има правно де)ство на)рани)е са даном његовог доношења, те да се службенички однос сматра да )е правилно засновал тек од тог дана, а не од дана ступаньа на дужност (16). Друго, за заснивање службеничког односа, Закон о државним службеницима изабрао )е момент: ступање на дужност на основу претходног решења о постављењу (17). Тек од овог дана сматра се да je једно лице постало државни службеник и да му према томе од тог дана, по правилу, теку и сва ,права и да прима на себе све обавезе из радног (службеничког) односа (18). На та) начин, момент (стварног) ступања на дужност je момент заснивања радног (службеничког) односа државног службеника, )ер без шега решење о постав.љењу не може да се оствари.
(15) О теорији акта-везе и критици акта постављења као акта-везе, в. ближе Р. Staïnof: Le Fonctionnaire, р. 86—87. (16) О томе в. Др. Н. Стјепановић: op. cit. стр. 212. (17) У теорији и позитивном праву као моменту заснивања радног сдноса службеника узимају се обично: 1) дан доношења акта о поставл>еиьу; 2) дан саопштења или објаве акта о постављењу ; 3) дан када je постављено лице примило акт о постављењу, и 4) дан ступања на дужност. В. о томе I. Krbek: Osnovi upravnog prava FNRJ, Zagreb, 1950, стр. 326; Др. H. Стјепановић; op. cit., стр. 212. (18) За право на плату и права из социјалног осигурања, то je изричито речено у Закону о државним службеницима (чл. 56), односно у Закону о социјалном осигураььу радника и службеника (чл. 5, ст. 1). То исто вреди и за сва остала права, уколико посебним прописима не би било друкчизе одређено. Отуда, и рачунаше времена (радног стажа; за стицаше појединих права из радног (службеничког) односа тече по правилу од дана ступања на дужност.