Анали Правног факултета у Београду
чкој задрузи и као такве имале су да буду потстрек за стварање радних задруга, а перед тога имале су да олакшају и борбу против капиталистичких елемената и ньиховог утицаја на радно сељаштво (1). Задружне економије су највећим делом дочеле да се оснивају у току 1948 и 1949, дакле у доба када се код нас већ водила борба за омасовљење сељачких радних задруга. Али пошто je било јасно да није могућно све сељаке придобити за улазак у радне задруге, то се сматрало да у ош-гм случајевима где нема услова за стварагье ових задруга треба омогућити развијагве и јачање ошпггих земљорадничких задруга и специјално задружних економија које би у неку руку претстављале прелазни облик ка радним задрутама. Задружне економије су биле замишљене као „борбено социјалистичко језгро на селу, које he око себе окупили најнапреднији д-ео радног сел>аштва : ‘. Требало je задружне економије по њиховом унутрашњем устројству што више приближити радним задрутама. Оне би са својим економским јачањем, са повећањем земље и производних средстава неизбежно постале језгро из кога би се формирале сељачке радне задруге. Јер, како подвлачи Кардељ; ~Битна разлика између борбе за задружне економије и борбе за радне задруге je у томе што радне задруге траже високу свеет радног сељака и одрицање од свог индивидуалног газдинства, док задружне економије не укидају индивидуална газдинства него поред гьих стварају и социјалистичка газдинства, елемент радне задруге. Сељак који учествује у задружној економији више није само индивидуални газда; он je само једном ногом на свои индивидуалном газдинству а другом je већ закорачио на социјалистичко газдинство. А то му , несумњиво олакшава да донесе одлуку о прелазу у радну задругу, на што ће се једног дана несумњиво решмти...“ (2). Међутим, у пракси до правилу ни je био омогућен нормален развитак задружних економија који би довео до шиховог евентуалног претварања у радне задруге. Као шго je познато, од 1949 па надалье код нас je главна и највећа пажња била посвећивана развитку радних задруга, а у великој мери je запоставльан рад на развијашу општих земљорадничких задруга, па самим тим и задружних економија. На економије се гледало само као на један прелазни облик од кога би требало што пре створити сељачку радну задругу. Зато je долазило до тога да су поједине економије на брзу руку прошириване и претваране у радне задруге или су укључиване у већ постојеће радне задруге, иако у дотичним селима није било доволшо услова за стварагье и рад таквих задруга. Или ако нице могло доћи до прерастања задружних економија у радне задруге, ако те економије нису у догледном времену могле да постаяу центар
(1) Едвард Кардељ: Задаци наше политике на селу, „Комунист”, бр. 2, 1949, стр. 59.
(2) Едвард Кардељ: Исто, стр. 59, 60.
39
РАЗВИТАК ЗАДРУЖНИХ ЕКОНОМИЈА