Анали Правног факултета у Београду

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

око кога би се могле формирати такве задруге, онда су се среска, па и виша задружна руководства постелено дезинтересовала за н»ихов рад, тако да су се задружне економије нашле магьевише препуштене саме себи. Није се водило рачуна о томе да би било и потребно и корисно да економије постоје и делују превенствено као задружне организације које би имале и своје оправдаше, и своје задатке, и своје циљеве независно од тога да ли ће се из ших развит сељачка радна задруга или не. Једном речи потцењиван je и сматран другостепеним рад на оснивању задружних економија. Било je случајева да су у појединим селима сељаци желели да оснују задружну економију а од стране задружних руководстава тражено je да се одмах оснује радна задруга (3). Разуме се да je све ово могло само да штети даљем развоју и земљорадничких задруга уоппгге и посебно развоју задружних економија. Као што je већ речено, задружне економије су у догледу организације рада и начина награђиваша имале да буду прилагођене сељачким радним задругама I типа. На економији би радили стални чланови који добровољно пристану на то, не условљавајући чланство у економији тиме да ли je неко у исту унео и део своје земље. Непосредно руководство економије обавезно би имало бити из редова чланова те економије (4). У њима je требало примењивати бригадно-групни систем рада. На имашу економије радили би до правилу само чланови економије, користећи инвентар и машине како саме економије, тако и ошпте земљорадничке задурге. Начин плаћаша имао je бити у зависности од уложеног рада а обрачунавао би се у форми трудодана. Међутим, само један део прихода на задружној економији делио би се члановима, док би друти, свакако већи део, имао да се употреби на проширену репродукцију у самој економији, као и евентуално за извесне фондове. Задружна економија je, дакле, била замипыьена као „чврста јединица са својим члановима, који би не само радили у њој, него би je и осећали као свозе сопствено социјалистичко газдинство“ (5). Задружна економија би перед тога имала да претставља и неку врсту утледног добра у селу, чиме би на очигледан начин показивала сељацима преимућства крупних задружних газдинстава над ситним и расцепканим поседима индивидуалних власника. Међутим у пракси задружне економије су због недостатка искуства у раду, због слабе или никакве помоћи од стране задружних руководстава, што je био резултат запостављања развитка ошитих земљорадничких задруга, као и недовољног схватања улоге задружних економија, само у малој мери могле спровест горе наведена начела, Оне нису могле постати чвршће производне и радне

(3) Драгутнн Саили: Провођење одлуке Другог пленума ЦК КПЈ о задацима Партије на селу, Загреб, 1949, стр. 8.

f4) Мијалко Тодоровић: О развитку и задацима зем.гъорадничког задругарства {реферат одржан на конференцпји сељака задругара у Београду 1 марта 1949).

(5) Едвард Кардељ; Задаци наше политике на селу „Комунист”, бр. 2, 1949, стр. 61.