Анали Правног факултета у Београду

РАЗВИТАК ЗАДРУЖНИХ ЕКОНОМИ J А

43

публикама, напр. у Србији, Босни и Херцеговгши, Македонией и Црној Гори њихов број чак и расте. Ово се може објаснити чињеницом да je крајем 1951 и нарочито у току 1952 дошло до расформировав низа ситних и пасивних радних задруга и до реорганизовать a једног њиховог дела у опште земљорадничке задруге, што je условило стваранье извесног броја нових задружних економија у наведении републикама. Има више узрока који су доводили до сталног опадања броја задружних економија између 1948 и 1952. Навешћемо само најважније и најосновније. (1) Као што je надред речено, задружне економије су већ од почетна свог оснивања биле замшшьене тако да послуже као прелазна степеница преко које би индивидуални сељаци ушли у радне задруге. Требало их je оснивати у свима оним селима где моментално нема услова за осниватье радне задруге, али са врло јасно израженом оријентацијом ка ньиховом брзом прерастаньу у радне задруге. И када je после II пленума ЦК КПЈ дошло до стварања великог броја радних задруга, онда су у току 1949 и 1950 многе економије биле убрзо претворена у сельачке радне задруге. Притом се није увек водило рачуна о томе да ли je корисно и целисходно у свима случајевима форсирати претварање задружних економија у радне задруге. Земља, уколико није била приватна својина појединих задругара, инвентар и стока задружних економија у свима овим случајевима прелазили су у својину радне задруге у дотичном месту, без обзира на то да ли су се са тим слагали задругари који су радили на тим економијама. По правилу, чим би се у једном селу основала радна задруга, онда би имовина задружне економије била уступана тој задрузи, и то чак и онда када су те економије биле добро организовано и када су могле успешно радити и поред тога што би у истом селу постојала и радна задруга. Тако je у 1950 близу 1000 задружних економија дретворено у радне задруге, односно те економије су припојене постојећим или новоствореним радним задругама. (2) Beh од 1949 па надаље, и поред тога што je од стране највиших државних и партиских функционера непрестано истицана опасност која би за даљи развитак нашег задружног покрега на селу настала од задостављања опшгих земљорадничких задруга, у пракси je стално долазило до запостављања и до невођења рачуна о развитку ових задруга. Главна и највећа пажња поевећивана je сељачким радним задругама. Самим тим долазило je и до занемаривања низа облика рада и делатности општих земљорадничких задруга, међу којима у првом реду задружних економија. Поред тога и месни народни одбори нису према економијама увек имали рравилан став. Они су у неким случајевима одузимали од задруга н>ихове економије иако су оне добро функционисале (14).

(14) Михаиле Вучковић: исто, стр. 18.