Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Као што je и раније истакнуто, од стране наших најодговорнијих форума стално je наглашавана важност свестраног развитка општих земљордничких задруга и ньихових разноврсних облика рада a међу њима, разуме сё, и задружних економија. Међутим на ову проблематику нарочито обраћа пажњу Упутство ЦК КПЈ партиским организацијама и руководствима о даљим путевима социјалистичког преображаја села од 24 новембра 1951. Тако се у другом делу овог Упутства каже; „Учвршћивање и постелено проширивање колективног поседа разних врста у задрутама општег типа постаје у датим условима основни метод даљег социјалистичког преображаја села“. Задржавајући се даље на задацима општих задруга У.путство наглашава да „Задружно пољопривредно газдинство. задружна фарма, машинска станица, разне задружне индустриске и занатске радионице и друти погони, винарски подруми, расадници итд, треба да буду она економска основица на којој he задруга постелено извршити рекбнструкцију читаве пољопривреде на своме подручју, тј. да постелено укључи све индивидуалне поседе у јединствено крупно социјалистичко газдинство, односно да укључи потребну радну снагу на своме подручју у друштвену задружну производњу (пољопривредну односно занатску или индустриску)“. Међутим и перед свега овога у пракси, као што je дознато, све до пролећа 1953 није била посвећивана довољна пажња успешном и правилном развитку општих земљорадничких задруга, па према томе и задружних економија. (3) Ако смо у 1949 и донекле у 1950 смањивање броја задружних економија у оквиру целе државе и у појединим републикама могли унеколико објашњавати тиме што су многе од них прерасле у радне задруге, онда овим узроцима никако не можемо објаснити чињеницу да се напр. број задружних економија и у 1951 у односу на 1950 смањио за 208 или за 18,10%, пошто у овој години немамо више фронталну борбу за ствараше што већег броја радних задруга, већ имамо много више него раније борбу за организационо и економско учвршћивање већ постојећих радних задруга. Чшьеница да се и поред тога и даље смањивао број задружних економија може се уствари добрим делом објаснити привредним неусдехом тих економија. A тај неуспех био je између осталога последила лоше организације и недостатака искуства у раду. Економије су углавном биле препуштене саме себи, нису добијале потребну помоћ ни од општих земљорадничких задруга, у чијем су оквиру радиле, а тако исто ни од среских и осталих задружних руководстава. Није обраћана потребна пажња учвршћивању и јачању постојећих економија и налажењу таквих облика рада и таквог система награђивзња који би обезбедио заннтересованост задругара за надредак и успешно пословагье поједгших економија. Све ово je, с једне стране, послованье задружних економија чинило нерентабилним, а с друге стране, у великој мери je сметало њиховох[ афгфлагрању као угледшгх задружних газдинстава. Поред тога, производња многих