Анали Правног факултета у Београду

РАЗВИТАК ЗАДРУЖНИХ ЕКОНОМИЈА

45

задружних економија, скоро њиховог највећег дела, носила je мањевише натурални карактер.. На имаш-ша економија махом су се гајиле оне културе које су служиле подмиривању непосреднмх дотреба самих чланова економија, a није се водило рачуна да се производња прилагоди захтевима ближих или даљих тржишта. Производиле су се, например, по правилу житарице, a није се обраћала пажња на производњу поврћа, на гајење стоке итд., иако су се многе економије налазиле у близини великих индустриских и градских центара, иако су постојали и климатски и остали услови за овакву производшу. Тако су опште земљорадничке задруге, према додацима о извршеној сетви у економској 1952/53, користиле своју земљу (уствари највећим делом зем.љу која се нелооредно обрађује путем задружних економија), на следећи начин: житарицама je било засејано 68,3% укупних површина којима су располагало задруге, индустриским бильем 9,5%, поврћем 2,9%, сточним крмним биљем 8,5% и осталим културама 10,8%. Све ово je, уз остале, раније наведене узроке, доводило до тога да су се многе економије постелено гасиле и престајале са радом. (4) Задружне економије нису показале задовољавајуће резултате у своме раду и због тога што и саме опште земљорадничке задруге, у чијем су оквиру оне радиле, нису показивале довољно интереса за њихов рад. Опште земљорадничке задруге радије су се бавиле другим привредним делатностима a мање важности су придавала пољопривредне дроизводње, па су зато запостављале рад на оснивању, учвршћивању и развијању задружних економија. Напр. у Хрватској где je организација и рад општих земљорадничких задруга био релативно најбољи, опште земљорадничке задруге су у току 1951 само 3,5% од свог укупног дохотка оствариле кроз пољопривредну делатност, а од локалне привреде су оствариле 15%, од трговине 65,3% и од угоститељства 16,2% од свог укупног дохотка (15). Сличну ситуадију имамо и у 1952. Тако су опште земљорадничке задруге у ФНРЈ у овој години оствариле чистог прихода од трговине у износу од дин. 2,973.906.000, од локалне привреде и занатства 1,588.161.000, од угоститељства 482,173.000, а од пољопривредне делатности (у коју спадају поред сточарских фарми, припусних станица итд. и задружне економије) само 169,980.000 дин. Из снега овога се, макар и посредно, види како je био од стране општих земљорадничких задруга запостављан рад на развијању и унапређењу задружних економија. Разуме се да би било погрешно претпоставити да су задругкнс економије, и поред свега овога што je досад наведено, показале потпуно негативне резултате. Велики део од њих je слабо радио, али су оне, укупно узевши, ипак постигле извесне успехе, иако су свакако ти успеси могли бити већи и потпунији. Напр. за-

(15) Мома Марковић: О неким актуелним питањима земљорадничког зацругарства, „Социјалистичка пољопривреда", бр, 10/1952, стр. 16.