Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дружне економије су, гледано у целини, своје пословаше у 1951 завршиле са добитком. Тако су у Србији 273 вкономије оствариле у тој годики чисту добит у износу од дин. 35,268.890, у Хрватској 253 економије оствариле су чисту добит од дин. 13,089.000, а у Босяи и Херцеговини 89 економија оствариле су добит од дин. 14,374.000 итд. Чиста добиг са једне економије просечно je у тој години износила у Србији 129.190, у Хрватској 51.735, а у Босни и Херцеговини 161,505 динара. А било je економија, наггр. у Хрватској, па и у другим републикама, које су биле одлично организоване и које су у извесним годинама произвеле велике количине житарица, поврћа, семена, које су имале доста стоке, живине итд. и које су остваривале и до 1,200.000 динара чисте добити. Све ово показује да су постојали услови за успешан и реятабилан рад задружних економија у периоду од 1948 до 1952. Иако стоји чшьешща да су многе економије радиле и са губицима, ипак je било могућно да се ово великим делом избегне и да се њихов рад тако организује да оне заиста достану нацредна и узорна задружна газдинства која би с једне стране доприносила ошптем подизању задружне дољопривредне производње, а с друге стране била од економске користи и самим члановима који би у њима радили. 111. У току 1953 створени су много повол>нији услови за развитак и рад општих земл>орадничких задруга, а исто тако и задружних економија. Уредба о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга од 30 марта 1953 и Закон о пољопривредном земљишном фонду од 27 маја исте године омогућавају 'општим земл>орадничким задрутама и задружним економијама да прошире и појачају материјалну базу свога рада. Тако према прописима чл. 11, 12, 15, 17, 31 и 32 поменуте уредбе ако се цела радна задруга реорганизује у ошпту земљорадничку задругу, односно ако се цпоји са њом, онда се бившим члановима радне задруге враћа земља и сва средства за рад, а целокупна имовина радне задруге, стечена из средстава и добити коју je остваривала задруга или из кредита које je користила, предаје се постојећој оггпггој земљорадничкој задрузи. По правилу та општа задруга налази се у истом месту у коме je била и сељачка радна задруга која се реорганизује. У ову имовину спадају економска дворишта, разне зграде и слично, а тако исто и пољопривредне машине, справе и радна и приплодна стока. Поред тога и срески народни одбор може, у споразуму са среским савезом земљорадничких задруга, уступити на трајно и бесплатно коришћење одређеној општој земл>орадничкој задрузи целокупну општенародну имовину која je раније била дата на коришћење радној задрузи, и то уколико се оваква радна задруга реорганизује у одшту земљорадничку задругу, или уколико сасвим престаје са радом и ликвидира се. У ову имовину спада и земљиште које je из некадашњег зеаиьишног фонда створеног аграрном реформой или из неких других фондова било дато на ко-