Анали Правног факултета у Београду

РАЗВИТАК ЗАДРУЖНИХ ЕКОНОМИЈА

47

ришћење појединим радним задругама. A пошто je у току 1953, као пгго je познато, велики број радних задруга био реорганизован у ошпте земљорадничке задруге или je сасвим престао са радом, то су на ова,l начин многе опште задруге добиле знатне површине земље, ынвентара, стоке итд. Тако су уствари на овај начин и задружне економије које су већ постојале и деловале у оквиру општих земл>орадничких задруга, добиле извесне површине земље, инвентар, стоку и слично. Али још важније од овога јесте чињешща да су у многим селима почеле да се обнављају некадашше економије које су у 1949 и 1950 биле претворене у радне задруге, припојене њима или су из других разлога престале са радом. Исто тако су у великом броју села почела да се оснивају и сасвим нове задружне економије на земљишту, на економским двориштима и са радном стоком и инвентаром бивших радних задруга које су на овај или на онај начин ликвидирале са својим радом. Према чл. 7 и 8 Закона о дољопривредном земљишном фонду земљипгга која улазе у овај фонод могу под тачно одређенмм условима бити доделаивана и задружним организацијама, па према томе у крајњој линији и задружним економијама. Иако задружне економије по својој досадашњој организационој структури не испуњавају све ове услове, предвиђене у чл. 8 поменутог закона, нема никаквих сметши да ошпте земљорадничке задруге и шихове економије прилагоде своја правила и своје пословаше условима које псставља овај закон и да тако добију потребну земљу. Уосталом и нова Уредба о земљорадничким задругама од 26 јануара 1954, предзиђајући могућност постојаша различитих облика задружне делатности, допушта задружним организацијама, међу којима свакакс и задружним економијама, да могу ускладити своја правила и прилагодити своје пословаше условима које за додельиваше земље задружним организацијама поставља Закон о пољопривредном земљишном фонду. Пошто од априла 1953 па све досад траје процес реорганизације или ликвидадије низа радних задруга, што je довело и до прошириваша и реорганизоваша и многих општих задруга и задружних економија, и пошто je у овом зремену вршен и откуп пољопривредних површина од индивидуалних газдинстава која су имала изнад 10, односно 15 ха, тако да су многе задружне организације добиле земљу из општенародног фонда, то због свега тога засад join нема довољно сређених података из којих бих се могао видети број задружних ‘економија и површина које оне данас обухватају, Међутим, из ниже наведених података о обрадивим довршинама општих земљорадничких задруга пре и после реорганизације сељачких радних задруга извршене у 1953, , можемо да закључимо да се свакако повећао и број задружних економија и нарочито површине земље коју оне обрађују.