Анали Правног факултета у Београду

49

ЈЕДНА ДИСКУСИ Ј А О ПОЈМУ ЗАКОНА КОД КСЕНОФОНТА

Међу малобројним и крајње штурим подацима који нам данас једино стоје на расположењу за проучавање генезе грчког правнофилософског и политичког мишљења, од изванредног je значаја jeдна занимљива белешка о разговору између младог Алкибијада и Перикла која je сачувана код Ксенофонта у првој књизи његових Успомепа о Сократу (I 2, 40-6). У модерној филолошкој и историско-философској литератури овај разговор je остао готово потпуно незапажен, • a једини покушај систематске интерпретације његове правнофилософске садржине, који je предузео дознати историчар правних и политичких теорија античког света А. Менцел, није успео да пружи такве закључке који би могли бити опште прихваћени, мада je иначе неоспорно да изнета интерпретација ни je лишена сваке убедљивости. У разговору који je забележио Ксенофонт и то ослањајући се вероватно на неки писани извор чијег 6и аутора требало тражити међу претставницима старире тенерације софиста расправльен je, у неколико кратких, али врло карактеристичних потеза, један од основних проблема философије права, проблем логичке дефиниције њеног централног појма; шта je закон? Разговор између Алкибијада и Перикла дат je код Ксенофонта у облику једне историске анегдоте (~,прича се да je Алкибијад, с непуних двадесет година, водио с Периклом, својим тутором и шефом државе, овакав разговор о закону“), али питање аутентичности овог сведочанства за нас je овде од другоразредног значаја, тако да се нећемо упуштати у њега. Сам разговор компонован je из два упадльиво различила одељка. У краћем, уводном делу, Перикле суверено доцира свом штићенику. У нешто дужем, другом делу разговора, Алкибијад преузима иницијативу, и вештим обртом приморава свог стараоца да знатно допуни и модификује првобитно’ постављену дефиницију закона. Ксенофонтова белешка о разговору између Алкибијада и Перикла у целини гласи: „Реци ми, Перикле, питао je Алкибијад, да ли би мотао да ме научиш шла je то закон? Свакако, одвратио je Перикле. Онда ме научи, за име богова, рекао je Алкибијад. Јер кад чујем људе како се хвале да су законски људи, мени се чини да онај који не зна шта je то закон, не може с правом да претендује на такву хвалу. Ти тражиш нешто шло уошпте није тешко, Алкибијаде, одговорио je Перикле, ако желиш да знаш шта je то закон. Јер закон je све оно што окупљени народ одлучи и писмено утврди о томе шта треба чинити а шта не треба. Сматрајући да треба чинити оно што je добро или оно што je рђаво? - Тако ми Зевса, младићу, рекао je Перикле, оно што je добро, а не оно што je рђаво. Али ако се окупи и писмено утврди оно што треба чинити не народ, већ неколико њих, као што je то случај тамо где достоји олигархија, шта je онда то? Све оно што