Анали Правног факултета у Београду
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
62
потпуно оправдана као самостална универзалне науке о свету као целини. То je, међутим, бар засад, немогуће, и цепање наука према појединим посебним предметима и методима je нужност. Отуд свака наука добија само релативну самосталност, а самим тим и релативно оправдање свог релативно самосталног постојања. Научни рад и проблеми тако се развијају и у области државе и права да захтевају извесну специјализацију. И тако je могућно, а у извесној мери и корисно, да се развију посебне „науке“ или „дисциплине”, ко je ће испитивати специјално филозофску, односно социолошку, односно нравнодогматичку (или, например, такође и политичку и другу) страну појаве државе и права. Резултатима тих релативно самосталних наука користиће се теорија државе и права,'као потпуна и у пуном смислу речи самостална наука о држави и праву која примењује у пуној мери и свестрано дијалектички метод. Филозофија, односно социологија и друге релативно самостапне науке о држави и праву примењивале би, пак, пре свега, филозофски, односно социолошки и други одговарајући метод. Битно je притом да тај метод мора бита дијалектички схваћен. То значи да ћемо у филозофији права испитивати филозофску страну права дијалектички схваћену, тј. да ћемо ,под филозофијом разумети само логику, односно теорију сазнања, и истраживати који се логички, односно сазнајно-теориски проблеми постављају у праву. Притом ћемо исто тако примењивати сва начела дијалектичког метода; свестраност, потпуност итд. У социологији правд ћемо социолотију схватити такође дијалектички, тј. као историски матери јализам, итд. На тај начин би се, мислимо, могло решити питање упоредног постојања више теориских наука о држави и праву. Друго питање о коме расправља проф. Горичар тиче се предмета теорије државе и права. Он ту замера потдисаном што je у одређивању тог предмета недоследан, јер на стр. 19 и 20 одређује предмет као појал о држави и праву, док на стр. 36 и 38 утврђује да су предмет теорије државе и права опште карактеристике и опште везе државе и права као дела материје, објективне стварности. У вези с тим он ;правидно утврђује да се предметом неке науке (сем филозофије) не смеју сматрати појмови већ део материје. Ова недоследност у поменутој књизи, међутим, само je привидна на стр. 19 и 20 није дата пот,пуна обрада питана предмета теорије државе и права већ je само укратко и узгред поменуто уствари коју врсту појмова конституише теорија државе и права, док je на стр. 36 и 38 дата потпуна и доследна обрада. Разуме се да треба измените поменуте формулације на стр. 19 и 20 да би се избегла свака забуна. Даље проф. Горичар замера што je за теорију државе и права употребљен назив апстрактна наука, за разлику од конкретних правних наука (исторископравних и позитивноправних). Притом он тачно утврђује да je теорија државе и права одшта наука а да су остале правне науке у односу на њу посебне, док су и једне и друге науке и апстрактне и конкретне, уколико стварају појмове, тј. апстракције, на основу проучавања конкретно постојећих квали-