Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛози

ПРАВНИЧКО ОБРАЗОВ АЊЕ НА ЛИЦЕЈУ ПОСЛЕ 1844 ГОДИНЕ

Најзначајније промене у школском образовању Србије прве половине деветнаестог века извршене су Устројенијем јавног училйштног наставлент-ija од 23 септембра 1844. Њиме je учињена прекретшща у развитку све наставе, почев од основношколске, да до највише лидејске. Ово не значи да je тај снажни заокрет дошао изненада. Низ напора и предузетих мера je уложено да би први закон о школама Кнежевине Србије осигурао модернизовање школскопросветыог живота. I. —■ Јасним одредбама први школски закон српске државе дефинише место и улогу Лицеја где постоје два факултета: филозофски и правки, на којима школовање траје две године, али тако да се на Правни факултет ступа после зовршеног Филозофског факултета. У „правословном“-правничком отсеку Лицеја утврђено je да ce у првој години предају ове науке; Право природно, Полиција, Народна економија и Финансија, Статистика „поглавити Европейски држава; и особито Сербије, Право јавно Сербије и Право каноническе цркве источне, Француски језик. У друтој години заступљене су ове дисциплине: Право грађанско српско, Право криминално, Поступак судејски грађански, с образцима и Поступай судејски криминални с образцима, Право јавно народа „положително.“ Одредбама члана 53 Устројенија утврђен je и број наставника на Лицеју т и то: за Веронауку и канонско право један наставник, за Француски језик један; четири професора за филозофски отсек Лидеја и три професора за правнички отсек. Као што се види, у првој и другој години „Правословија“, изузев „Права каноническог и цркве источне“ које предаје вероучитељ и Француског jeзика који предаје специјални наставник, у плану студија су десет правничких дисциплина; њих узимају на себе три професора, какото Устројеније прописује. Пошто je закон учврстио ггрограм лицејске наставе у најопштијим цртама, остало je да се разради обим градива за сваки предмет посебно. То je извршивао Лицејски савет на предлог његових чланова. На почетку 1844 обнародован je Законик грађански КнежевинеСрбије чији je творац био утледни новосадски адвокат и писац Joван Хаџић. За тај законик наша правничка литература je рекла