Анали Правног факултета у Београду

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ду, бр. 2за 1954). ■— Статистику je предавао исти наставник Иггьатије Станимировић од оснивања Правног факултета на Лицеју (3). Предмет je савлађиван у првој години учења. На крају школске 1847/48 године прву класу права завршава школу. Иначе, сви су положили испит са „превасходним“ успехом из Права криминапног, док je „Поступай судејски“ отпао услед одласка професора са Лицеја. Од живих језика Француски језик био je обавезан за правнике прве године. Школске 1847/48 године у програму овог предмета били су „граматикални анализис и толковање ауктора Шатобријана.“ Правниди са Лицеја имали су обавезу да недељом иду на „поученија евангелска“ и у цркву. Они су били у повољнијем положају од филозофа - „мудрослова“ који су по наставном плану и програму били дужни да уче „Науку Христијанску.“ Овај предмет фигурирао je за њих на првом месту (4). Шаљући писмо и приложене извештаје појединих професора Лицеја Попечитељству правосудија и просвештенија, после обављених испита у првој половини јуна 1848, ректор Јанко Шафарик je на крају напоменуо: „Другогодипгњи пак Правословија слушателей из Поступка судејског испит положити нису могли, зато што ову науку нису никако свршили“ (5). Уз преглед градива предмета које су излагали, професори Лицеја су дали и спискове ученика. На крају 1847/48 „првогодишњи правословија слушатели!“ били су: 1) Василије Петровић, 2) Вел>ко Радонић, 3) Ђорђе Мишковић, 4) Димитрије Димитријевић, 5) Живан Јовановић, 6) Живко Јовановић, 7) Миајло Дамјановић, 8) Павле Петронијевић, 9) Стефан Лењиновић, 10) Тома Јанковић. A „другољетни Правословија слушатељи за друто училиштно теченије 1848“ били су 1) Алекса Солдић, 2) Андрија Петровић, 3) Димитрије Петровић, 4) Јован Стефан овић, 5) Константин Драгутиновић, 6) Константин Младеновић, 7) Милан Ковановић, 8) Милован Николић, 9) Милош Поповић, 10) Нован Сретић и 11) Риста Спасојевић (6). 11. Да би ce олакшало савлађивање наставног градива било je неопходно имати уџбенике. Ово питање je поставлено на годину дана после објављивања Устројенија јавног училиштног наставленија али нема података да je решено. По извештајима појединих професора Лицеја поводом дрепоруке Попечитељства просвештенија (7) да се олакша учење састављањем уџбеника, види се да ce том питању озбиљно приступило. Тако je Сергије Николић 16 сктобра 1845 саопштио да ће он до почетка идуће школске године спремити за штампу Природно право. Што се тиче Народне економије и финансија Николић je известно да je предузео „Предварител-

(3) Државна архива у Београду, одељ. Мннист. просвете, Ф I, 15/1848. (4) Иста архива, исти предмет.

(5) Исто. (6) Државна архива у Београду, одељ. Минист. просвете, Ф I, 15/1848. (7) Иста архива и одељак, П No 774/1845.