Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

83

Кнез je, у согласности са Совјетом, 4 фебруара 1849, после проученог предлога, репшо да се продужи школоваше на Правном факултету и да се отвори још једна катедра са годишњом платом професора у износу од 600 талира. Исто тако усвојен je предлог Попечительства у погледу броја предмета како их je оно утврдило (13). По новом наставном плану предаваће се у првој годики следећи предмети: 1) Право природно, 2) Јустинијанови инштитути, 3) Политична економија, 4) Ошлта штатистика Европе, 5) Француски језик. У другој години: 1) Право грађанско србско, 2) Право криминално, 3) Скраћена Јустинијанова пандекта, 4) Наука финансије и трговине, 5) Француски језик. У трећој години права предвиђа се савлађивање ових предмета: 1) Поступай грађански,. 2) Поступай криминални, 3) Право јавно Србије, 4) Право народа, 5) Право административно. По овоме како je замислило Попечительство просвештенија један професор који треба да наступи предаваће; 1) Право природно, 2) Јустинијанове инштитуте и 3) Скраћену Јустинијанову пандекту; други професор, Димитрије Матић, држаће: 1) Право храђанско, 2) Поступок грађански. 3) Право јавно Орбије. Трећи професор, Игњат Станимировић, предаваће: 1) Право криминално, 2) Поступак криминални, 3) Општу Статистику Европе. Четврти , професор, Сергије Николић, предаваћр: 1) Право народа, 2) Право административно у „пространом смислу“, подразумевајући и право полицајно. Пети професор, Константин Цукић, предаваће: 1) Политичку економију и 2) Науку финансије и трговине. Шести професор; Француски јейик и литературу (14). Што се тиче катедре Природног права „високославни je Совјет решио, да се join за једну годину с надлежним професором не попушава, док преправљајући се за исту струку отечествени питомац наш из стране земље натраг не дође“ (15). До тог времена Сергије Николић he узети на себе из ове трупе предмета Природно право. Пожел>но би било, изјављује Попечитељство просвештенија, да неко од осталих професора „правословија“ прими да предаје бар Ју<lгинијlанове инштитуте (16). 111. Пошто je млади и подузимљиви .професор права Димитров Матић уочи нове школске 1849/50 године изнео своја ~побуђенија заседанију професора Лицеума Србског“ да се Лицеј „возвиси“ на степей Академије (17), он je, откако je извршено проширивање правних студија, прионуо да се пође и новим начином рада како би се кандидата: што боље стручно опремили за свој будући позив. Кораке за што успешније извођење правничке наставе Димитрије Матаћ je учинио крајем 1849. Да би могао изводити наставу „Отечественог права“ он je писао Попечительству просветите-

(13) Државна архива у Београду, Кнежева канцеларија, В No 61/1849. (14) Државна архива у Београду, одел,. Минист. просвете, Ф I, 60/1849. (15) Иста архива, исти предмет.

(16) Исто.

(17) Иста архива и одељак, Ф 111, 302/1849.