Анали Правног факултета у Београду

ствовало више другова. Додуше, на последњим састанцима присуствовао je мали број студената вероватно и због тога што су одржани дри крају школске године. То значи да убудуће треба извршити равномернији распоред састанака током оба семестра и у већим временским размацима, а с друге стране привући много већи број студената који ÖHice интересовали за рад, овог семинара. Несумшиво да разлог недовољног учешНа студената лежи и у томе што студентска стручна трупа из уставног права и теорије државе и права у овом периоду није показала ону активност којом се одликовала ранијих година. Чшьени су покушаји да се ова трупа поново консолидује, али je одржан света један састанак на коме je расправљано о неколико актуелних и теоретских важних проблема, датих у раду Е. Кардеља: „Социјалистичка демократија у јутословенској пракси“. У вези с тим намеће се потреба да се поменути пропусти отклоне. Залагањем Катедре отпочео je, иако скромно, и рад Института за политичке науке. Његов задатак се састоји у обједињавању рада чланова Катедре и осталих сарадника изван факултета на проучавању актуелних проблема, прикупљању литературе итд. из области политичких наука, историје социјализма и сл. Као конкретен ' резултат може се навести да je већи број чланова Института био ангажован у припремању материјала потребног за израду реферата о политичким партијама у старој Јутославији који he поднети проф. др. Јован Ђорђевић на заседању Међународног удружења за политичке науке у августу у Штокхолму. q ß Рад Катедре п Општег семинара за исторщу државе и права. Већи број научних, наставних и организационо-педагошких питана били су ;предмет рада Катедре за историју државе и права у школској 1954/55 години. У шиховом низу основна пажња била je ставе на предметима ове Катедре, питањима изградше научног под-

млатка као и раду Општег семинара при Катедри за историју државе и права. Настава из историје државе и права и римског права обављана je у складу са!постојећимпрограмом и планом за ове предмете. Посебан проблем у области наставе исторископравиих дисциплина дретстављало je извођење вежби. Стога je Катедра разматрала како методе њиховог извођења, тако и њихове педагогике резултате. Методи вежбања оа студентима поступно и са доста позитивних резултата прилагођавани су потребама слушалаца. У области римског права одржаване су консултадије. Њихов ток био je олакшая претходним припремама студената за тему. Ради интензивније научне и наставне сарадње Катедре са домаћим и иностраним научним радницима предузете су дереза позивање Родолфа Данијелија, професора римског права из Каљарија (Италија). Катедра je такође позвала др. Браяка Павићевића научног сарадника Историског института САН, који je током маја 1955, у оквиру часова вежби, одржао предавања о стварању црногорске државе. У оквиру наставних питања биле су размотрене могућности за организовање докторског курса при Катедри за историју државе и драва. Закључено je да се учине одговарајуће припреме, да би докторски курс из области исторископравних наука могао да отпочне са радом у летаем семестру следеће школске године. Катедра за историју државе и права бавила се питашем изградње научног подмлатка узимајући углавном у обзир његове две основне компоненте. С једне стране тражило се решење за проблем стипендиста за усавршавање после дипломирања, тим пре щто се изграђивање научног подмлатка у овој области може целисходно вршити ,ј едино кроз систематски и непрекидан рад при Катедри за историју државе и права. С друге стране, биле су предузете мере за остварење довољнијих услова за интензивнији рад на

253

БЕЛЕШКЕ