Анали Правног факултета у Београду

_даљој научној изградли аскстената. На Општем семинару при Катедри за историју државе и права одржана су три састанка са следећим темама; „Породично право према Вербецијевом Трипартиту“ (референт , Золтан Сабо, студент) ; „Облигационо право у Дубровачком статуту од 1272“ (референт Ј. Двејић, асистент); „Правосуђе у Милошево доба“ (референт В, Петрић асистент). Поред студената на састанке Општег семинара били су позивани и научни радници ван факултета, с обзиром на њихово интересовање за поједине проблеме. Катедра je из опште и националне историје државе и права и римског права расписала следеће наградне теме за 29 новембар: „Постанак Аустриског грађанског даконика“, „Правки прописи о управи села у Србији у друтој доловини XIX века“, и „Елементи феудалних односа у позној Римској империји“. Чланови Катедре за историју државе и' права организовали су од 1 до 12 јуна ове године научну екскурзију у Беч. Песета знача ј ним бечким архивама, у становама Правног факултета. Националној библиотеци и обилазак најзначајнијих културних споменика, показали су се као веома корисни. На тај начгш, већи орој чланова Катедре, који се оаве проучавањем правшгх и политичтшх прилика у Србији XIX века, стекао je ошпти увид о стању архивских фондова и организацией рада у бечким архивским центрима. М. М. Предавања страних професора на Правном факултету у Београду. Г. Max Gutzwiller. професор Универзитета у Фрибуру (ПГвајцарска), као гост Југословенског удружења за међународно право и Правног факултета у Београду, одржао je 19 и 20 априла т.г. два предавала: „Филозофско-правно удоређење између Аустриског, Немачког и Француског законика“ и Дашки пројект

униформног купопродајног уговорног права“. Г. Paul Durand, професор Правног факултета у Паризу, као гост Савезног удружења правника и Правног факултета у Београду, одржао je 29 априла предавала „Учешће радничке класе у управљању економским и социјалним животом у Француској“. Г. A. Verdross-Drossberg, професор Правног факултеа у Бечу, као гост Југословенског удружења за међународно право и Правног факултета у Београду, одржао je 11 и 12 маја два предавала: „Искључива надлежност државе према Повељи Уједињених нација“ и „Неутралност Аустрије и питање чланства у Уједињеним нацијама“. О неким, криминолсшким институтима. Савремени институтски рад у области криминологије je несумњиво предмет нашег интересовагьа, утолико пре што je поред Криминалистичког института Прав ног факултета у Београду дошло до оснивала Криминолошког института на Правном факултету у Сарајеву и истог таквог института на Правно-економском факултету у Љубљани. Недавна досета криминолошких института у Граду (Криминолошки институт), Бечу (Универзитетски институт за криминологију), Келну (Институт за кривичну науку), Бону (Криминолошки семинар) и Фра ј бургу (Институт за инострано и међународно кривично право) омогућава нам да пружимо утлавном податке о организацији и раду ових института. Институти у Грацу, Бечу и Келну веома су слични један другом. Иако по наслову криминолошки, они се претежно баве природнонаучном криминалистиком, с тим што je у Грацу у већој мери заступлена и криминална био логи ja а у Бечу психологија кривичног поступка. Не треба превидети да су ове две дисциплине у раду ових института у методолошком погледу доста зајмили од криминалне социологије. Ова последньа je пак дретстављена у Бечу на начин што Институт обрађује поједина кривична дела на основу статпстичких под атака и анализе суд-

254

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА