Анали Правног факултета у Београду

ских списа. Институт у Грацу обавља свој криминалнобиолошки рад преко криминалнобиолошке станице у којој се подвргавају посматраньу како пунолетни тако и малолетни осуђеници. Раз лика je само у томе што се код првих то чини по њиховом пристанку, а друти се обавезно Додвргавају испитивагьу. У сврху ових испитивања постављен je и разрађен опширан „упитник“. Ниједан од института нема судскомедицинско и судскопсихијатриско оделење, већ уколико се појаве дитања из ових области сарађују са одговарајућим институтима- на медицинском факултету. Задаци ,поменутих института су: (а) настава криминРлогије ради криминолошког образована студената права и службеника кривичног правосуђа у најширем смислу речи, (б) научно-истраживачки рад и (в) сарадша са праксом. Наставна делатност je саставни део правног образовања које пружа правый факултет уколико je реч о студентима. Што се тиче службеника кривичног правосуђа, за њих се одржавају посебни курсеви. Настава je по правилу праћена полагањем испита на крају курса. Поставка и развијање наставе врши се према подели криминологије на поједине гране или према избору криминолошке теме. Сарадња са праксом, поред подизања криминолошког образовања службеника, састоји се у обављан.у судских вештачеььа од стране чланова института. Ова сарадша je веома развијена и обухвата и одговоре на сложена питаньа кривичног правосуђа. То потсећа унеколико на криминалнонаучну клинику, односно криминалистичку станицу. Научно-истраживачки рад чланова института развија се уз помоћ докторанада права. Институти располажу богато опремљеним лабораторијумима и библиотеками у којима je могуће остваривати рад на савременој висини. Институти у Грацу и Бечу имају и своје криминалне музеје, односно криминолошке научно-наставне збирке. До музејских предмета се долази на тај начин што

их судови обавезно достављају институтима. Унутрашњеуређењемузеја извршено je према искуственом и за наставу целисходном распореду. Осим музеја института поседују богате збирке фотографија и дијапозигива који су готово без изузетка израђени у институтским лабораторијумима. Оно у чему ови а и остали институти оскудевају јесте научнодомоћно и друго помоћно особље. Узрок овоме нису толико последица рата колико, како нам се чини, да се мали број младих људи одлучује за криминологију као животин позив. Рад Криминолошког семинара Правног факултета у Бону посвећен je криминалној социологији и то- поглавито етиологији криминалитета. Рад се развија преко уобичајених семинарских форми и веома интензивно преко докторанада. Одлика рада састоји се у томе што je он методолошки усмерен „оггштим упутствима“ директора Семинара проф. X. Вебера. Проучавашу се подвргава „исечак“ криминалитета који се формира било према кривичном делу било према учиниоцу, али у сваком случају обухвата тачно одређено подручје. Ово последнее потсећа на криминалну географију. Иначе се утврђују код посматраног питања не само типичне дојаве криминалитета у ужем смислу већ и уопште. Реч je о једној репрезентативној методи утврђивања криминолошких чињеница. Истраживање се врши студијом судских списа, статистичких Додатака и радом на терену, имајући стално у виду релативне законске промене. Тежиште рада je на свесном и непристрасном приказиватьу проучаваног криминалитета, на констатовању његових узрока, тумачегьу ових и разматрању борбе против криминалитета у светлу тражења нових путева. Радови Семинара се објављују у збирци Kriminologische Untersuchungen. Слична појава објављивања радона среће ce и код напред поменутих института. Семинар располаже посебном библиотекой. Институт за инострано и међународно кривично право у Фрај-

255

БЕЛЕШКЕ