Анали Правног факултета у Београду

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обрачуну народног дохотка. Док се то занемаривање методолошки може прихватити у теориској анализи, анализе конкретних облика привредног живота не могу дати тачан резултат у колико се ови одыоси запоставе.) Иако претпоставка чистог капитализма није од одлучујуће важности за одређивање појма материјалне, друштвене производње, она je значајна због тога што се преко гье уводи у анализу деловање снага расподеле које модификују рдносе добирене чистом: анализом, Ван сваке je сумње да при теориској обради проблема у једној привреди прелазног периода не може бити речи о методолошком значају ове претдоставке. Међутим, ако се класна форма расподеле изменила није се тиме укинула и сама друштвена расподела. Док je у произведши рад био једини активни економски чинилац који je одређивао квантитативан израз односа у производњи, друштвена расподела активизира нове елементе који се у процеоу производње нису манифестовали као самосталне економске силе. Тако, например кроз производну снагу рада на величину вредности робе, поред умешности радника и организације радног процеса, имају утицај и материјални елементи обим и делотворност средстава за производњу и природне околности. НЬихово дејство се импутира раду и економски се самостално не изражава. Међутим, са стваран>ем класних монопола, или само монопола, на тим средствима за дроизводньу, она постају самостална економска снага која учествује у расподели друштвеног производа. Из неиздиференциране новостворене вредности развијају се доходи као што су, например, у капитализму најамнине, профити и ренте. На тај начин се кроз расподелу народног дохотка у анализу уводе и делатности које немају директну везу са материјалном производном али ко je доводе до модификадије теориског мерила производних односа робне вредности, до настанка новог „заједничког именитеља“ за изражавање економске величине друштвененог производа и народног дохотка. Та нова величина добијена теориском анализом je цена производное. Обухватагье друшгвеног производа претпоставља дакле укључивање односа везаних за коришћење монопола над средствима за производњу у обрачун, иако они немају ништа заједничко са материјалном производњом. Обрачун се врши на бази цена производное. Уколико се, међутим, наотоји да се друштвени производ евидентира искључиво на бази материјалне дроизводае, тада je неопходно апстраховати ове односе расподеле. То апстраховање захтева да се и у квантификационом економском критерију изврши трансформација; цену производње треба прерачунати на робну вредност, Међутим, уместо да се овај сложени прерачун обави код сваке појединачне робе (треба напоменути да он теориски није решен), добија се исти резултат ако се обрачун изврши на бази цена производное, пошто je сума цена производње у друштвеним размерама једнака суми вредности. Не треба изгубити из вида да су овде дати односи расподеле у оквиру великих трупа односно класа и да су принципи расподеле доходака међу појединцима у оквиру класа