Анали Правног факултета у Београду

ИЗРАЧУНАВАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПРОИЗВОДА

161

микроекономски аспект расдоделе у ствари елиминисани из анализе, jep je претпоставка о просечној најамнини и претпоставка о просечном профиту омогућила да се макрооднос изрази кроз цене производње појединачних роба. У појавном свету, просечна најамнина и просечан профит се остварују само као тенденција, па и то под претпоставком да у систему влада ротпуна слободна конкуренција како у погледу радне снаге, тако и у погледу капитала. Утицај природног чиниоца je овде потпуно елиминисан jep je Маркс претпоставио у почетној фази анализе капиталистичке расподеле да je природни чинилац слободно економско добро и да je ньегова економска величина земљишна рента једнака нули. Увођењем ренте у анализу као лажне социјалне вредности, проблем се компликује, и са гледишта анализе опште равнотеже система није теориски решен. Следећу фазу у развијању анализе ка конкретним облицима привреде претставља осамостаљивање извесних непроизводних делатности које су досад обављане у оквиру материјалне производње. Уколико имамо у виду капиталистичко друштво, као основни носилац привредне активности појављује се индустриски капитал. Међутим, преко свог прометног облика он у сфери матери ј алне производње обавља читав низ непроизводних делатности које претстављају тзв. чисте трошкове промета. Њих не можемо третирати као производив. (Међутим, Методологија у обрачуну вредности друшгвеног произвола предузећа нема у виду непроизводни характер ових трошкова и урачунаваних у вредност робе. Поред трошкова куповине и продаје ту долазе и трошкови око организације књиговодства и административног апарата предузећа.) Уколико се произвол предузећа изражава у вредносном изразу, они се не могу појавити као трошкови производње предузећа, већ као одбитак од његовог витка вредности. Међутим, осамостаљивањем ових привредних функција кроз трговину, у оквиру привредног система настају нове компликације. Расподела друштвеног произвола доводи до тога да се појавни облици реализације тог производа више не подударају са обимом делатности везаних за материјалну производњу. Штавише, и у оквиру саме трговине ствара се додајна расподела оног дела друштвеног производа који отпада на трговину и поред накнаде материјалних елемената утрошених у рравој трговини (апстрахујемо производив трошкове у области трговине), појављују се најамнине и профити које утичу на промену величине укупних друштвених фондова најамнине и профита. Те величине нису сада изражене једино најамнинама и профитима који имају порекло у материјалној произведши, већ и најамнинама и профитима које се остварују и ван материјалне производње. Према томе трговина ће морати да уђе у обрачун друштвеног производа и народног дохотка не зато што претставља „друштвено корисну“ делатност као што објашњавају аутори Методологије, већ зато што je кроз њу реализован један део друштвеног производа остварен у материјалној производњи. Појава трговине