Анали Правног факултета у Београду

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

значиће модификацију квантитативног критерија. У систему he ce појавити две врете цена набавне и продадне. Само ове последње, тзв. трговачке цене, у својој друштвеној суми остварују идентичност са сумом вредности. То je јђш један теориски доказ због чега се реализација друштвеног дохотка у трговини има укључити у обрачун. Ако би се обрачун вршио само на бази материјалне производње, сума набавних цена, тј. оних цена ро којима се продаје производ не би била једнака суми вредности. На бази набавних цена, дакле, само на основу делатности у материјалној производши не би се могла изразити вредност друштвеног произвола. Елиминисање кредитног система из опште анализе капитала коју Маркс развија у свои економском систему, не значи да се феномени кредита могу занемарити у анализи конкретних привредних облика. Раздвајање предузетничке добити и камате у посебне дохотке и образована новог тржишта зајмовног капитала, развијаше делатности банака, све то приближава теориску анализу појавним облицима, али на друтој страни. значи и удаљавање од чистих облика у којима je непосредна веза извора дохотка са материјалном производњом била очигледна. Методолошки на истим принцидима се имају укључити у анализу и остале непроизводне сфере у којима се врши реализација доходака, а посебно делатности везане за личне услуге. Ван сваке je сумње да ће оне имати утицаја како на расподелу тако и на висину цена. Пуну конкретност анализе друштвене расдоделе добијамо увођењем у анализу државног чиниоца, „услуга државне администрације“. У Марксовом економском систему сваки утицај државе на привреду je по претпоставци једнак нули. Искључена je не само активна државна ингервенција у области прпвреде без коде се данас не може замислити ниједна савремена национална привреда, већ чак и економски утицај који има либерална држава кроз механизам прерасподеле који се врши посредством државног буцета. Ако се, међутим, има за циљ анализа конкретне привреде, сви ови моменти се не могу занемарити. Међу њима потребно je посебно истаћи модификације коде настаду као последица државног утицада на цене, без обзира да ли je реч о активнод државној политици цена или само о посредном утицају преко буџетске прерасподеле. Између те цене и вредности, поред свих досада набројаних елемената модификације, делују још и модификациони елеыенти засновани на феноменима неравнотеже понуде и тражње и феноменима монетарне привреде. Сложеност овог односа je потпуно занемарена како у Методологией тако и од стране др. Грђића. jep се у оба лази од идентичности између вредности робе и њене тржишне цене. На овај начин добидена де издиференцирана слика система који обухвата делатности везане за реализацију доходака, чији се први извор налази у материјалној производњи. Међутим, питаље изражавања економске величине тих доходака тиме није теориски изведено до појавних облика. Утицаји снага које делују у сфери