Анали Правног факултета у Београду

354

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

'D условима кажњивости, циљу и функцији кривичноправних прогшса, а нарочито о тумачењу кривичног закона. У делу које je посвећено учешу о кривичном делу и кривичној одговорноС|Ти учиниоца кривичног дела (111 део уџбеника), изложене су све основне научне и законске кривичноправне категорије. Оне се проучавају не само аналитички, шго би требало да задовоЈви захтеве праксе приликом тумачеша кривичног закона, већ и С|Оциолошки, откривајући притом криминолошки и општедруштвени смисао свих важнжјих кривичноправних института. Притом нарочита пажња je посвећена оним кривичноправним институтима који претстављају новину нашег Кривичног законика, а нарочито појму друштвене опасности као битног обележја кривичног дела. У завршном делу који je посвећен кривичноправној санкцији (IV део удбеника), најважније место заузимају општа разматраша о казни, о индивидуализацији казне. па и о начину извршења казне. Одбацујући застарело схваташе о циљу казне, аутор нарочито истине напредно схваташе казне као средства за вршење функције заштита друштва, по коме je она оправдана само колико je потребно да се заштите важни одшти и индивидуални интереси од криминалног напада. Притом, наглашава аутор, казна мора подједнако заштитити како друштвене тако и индивидуалне интересе, јер вређањем једних доводе се једновремено у опасност и друти, и обратно. Није нужно да казна претставльа зло, најбоље би било ако би се пронашла таква казна која би само имунизирала учштиоца кривичног дела против даљег вршења кривичног дела. Као што je напоменуто, посебно место у Теорнји казненог права проф. Франка заузима Увод који управо претставља засебну филозофско-социолошку студију о основш-ш кривичноправним институтима и проблемима. Прво поглавље Увода посвећено je кривичном делу, друто злочинцу a треће учењу о казни. У дрвом поглављу, поред општих разматраша о кривичном делу, аутор испитује кривично дело као друштвено опасно дело, као последицу социјалне дезорганизације, а затим кривично дело као нормативни појам и правку појаву. Део о злочинцу утлавном je посвећен научним дискусијама биолошког правда о личности кривда као и структури кривичних закона, с обзиром на супротна научна схваташа о положају учиниоца кривичног дела у систему кривичног закода. Погрешна je, каже аутор, исюьучива употреба било биолошког метода било нормативног метода при утврђивању основе кривичне одговорности. Ако би се ишло само методом природних наука, затворио би се пут исправног схваташа кривичног дела као појаве социјалног збиваша, а ако би се дак проблем посматрао само са гледишта друштвених наука, занемарила би се биолошка реалност личности учиниоца кривичног дела. У трећем делу Увода, у учешу о казни, аутор критички излаже све постојеће теорије о казни и истиче предност савремених теорија друштвене заштите. У сва три поглавља аутор излаже најновије кривичноправне и криминолошке теорије о овим основним кривичноправним институтима, полемишући са шиховим ауторима зналачки, научно документовано и убедљиво. Са овог дьшта посматрано, удбеник проф. Франка претставл>а данас код нас најбоље дело из кривичноправне литературе, у коме су изнета најновија схваташа и теорије у овој области, у интерпретацији једног искусног и великог крхчвичноправног теоретичара. Из свих ових разлога, дело проф. Франка може се само топло поздравити и препоручите свим заинтересованим, како оним који се тек упућују у науку кривичног драва тако и оним који теже даљем усавршавању или пак траже стручну помоћ у примени Кривичыог законика.

Др. Јанко Ъ. Таховић