Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

355

Dr. Joie Рокот: UVOD U FINANSIJE. Beograd, izdanje „Finansija”. 1955, 146 str. Часопис Финансије имао je лепу инспирацију кад je одлучио да Увод у фипансије, које je 1953 објавио у Љубљани проф. др. Покори, изда на српскохрватском језику: једну добру књигу приблнжио je знатно ширем кругу читалаца. Добивено je теоретско дело које he заинтересоваыи за економске проблеме топло поздравили. Биће, истина, нешто пометени они који од књиге очекују увођење у јавне финансије. Јер, иако се наглашава да je реч о основама за фннансиске студије, дело при свем том није за почетнике; а осим тога израз „финансије“ употребљен je y једном смислу на који ми иисмо (или још нисмо) навикли: у смислу „заједничког појма за целокупно пословање новцем“, И кад се олажемо са Боголеповим да je „управллгье финансијама тесно везано са управом новчаног система“, финансије с.у још увек код нас синоним: расхода, средстава редовних и ванредних и буџета јавноправних тела. Без свега осталог, доиста, могу да опстану и да сачувају целину. И зато, полазећи од тога да за писца финаноије значе новчану страну националне привреде уошпте, ньегов увод je пре посвећивање у економске студије него у макоје друге. Читаоцу постаје то све јасније уколико дубље улази у материју која разматра проблеме националног богатства и производње, новца, националног дохотка, националне имовине, итд. Финансијама у ужем смислу посвећен je последњи одељак књиге (неколико страница) где се говори о финансиској науди. Писац се кроз читаво дело доследно придржава постављеног циља: да остане само код елементарних појмова основних категорија модерне економике. У чему je ycnéo. Његове систематско-теоретске класификације у оквиру савремених економских феномена су оригиналне, покашто напрегнуте, но увек плод филе анализе но•вих појава у економици оба друштвена система (претежно капиталпстичког). Брижљиво изабрани примери којима осветљава опште поставке знатно доприносе чврстини теориских _ конс/трукција. Раду даје квалитет савремено третирање материје и нова литература којом се служи ова минијатурна економска енциклопедија нојмова „који су заједнички свим финансиским гранама“. Ова књига je утешна појава; она потврђује да имамо таквих стручњака који имају и спреме и духа, и храбрости да се одвоје од шаблона при истраживању цшьева у науци. Можда ће она више потстаћи на размишљања и дискусију но што he послужити школским потребама, али he извесно добити своје место у научном фонду економских дисциплина код нас. И сачувати га, ослободи ли се изв-есних сувише новаторских формулација, узмимо оне: да стицање доходака (патримонијалних) није финансиски посао (87); .да економске јединице имају свака своју благајну и да се организација тих благајни назива финансиски систем те земље (89); и сл. Нашу ортодсксију забришава и изражавање о буцету и завршном рачуну као о пресецима између државне благајне с једне стране и свих других благајни у националној привреди с друге стране (118). Кад je већ и студентима намењена, књига треба да користи конструвшије и фигуре на њиховом нивоу.

Ј. Ловчевић

ЗАКОН О ПОРЕЗУ НА ПАСЛЕНЕ И ПОРЕЗУ НА ПОКЛОНЕ. Са објашњењима Михаила В. Шћекића. (Библиотека „Ново законодавство“, I- —-II) Београд, издање Бироа за израду образаца, 1955, 52 стр. Међу првим публикацијама библиотеке Ново законсдавство, гкоја се примила задатка да објављује наше нове прописе „првен-