Анали Правног факултета у Београду

356

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ствено са коментарима“, појавио се —• из трупе привредних и финансистах прописа недавно донети Закон о порезу на наслеђа и порезу на поклоне („Сл. Лист ФНРЈ“ бр. 19 од 4 маја 1955). Објашњења уз закон дао je један искусан драктичар, давнапльи коментатор наших пореских закона, Мих. Шћекић. Познавајући већ по своме положају ову матери ју у танчине, он je непосредно и поуздано могао да објасни нека мање прецизирана места новог система опорезивања насДлеђа и поклона, за који и сам тврди да je „доста компликован и сложен- за практичну примену“. Мада у закону нису регулисана питагьа формалне природе, које треба ускоро да разрадгг једна уредба Савезног извршног већа, несумњиво je да већ сад стојимо пред једном законоком конструкцијом која je из основа изменила наш начин опорезиваша наслеђа и поклона. Карактеристике новота система коментатор je изнео у свом предговору, кратком али довољном да укаже на крупне разлшсе којима се истине нови метод одорезивања у поређењу са оним по уредби од 1947. Спроведена измена je природна последица радикалних промена које су настале у нашим друштвеним односима током последгье декаде. После спррведеног ограничена земљишног поседа земљорадника и укључења већих зграда у станбене заједнице, престала je потреба за порезом на наслеђе и поклоне као инструментом економске политике за ликвидацију приватне својине над производним средсДвима и имовином у рукама појединаца. Економско-друштвена улога уступила je место фискалној улози његовој. Што, разуме се, не значи да смо се вратили на основе грађанОког стала опорезивагьа. У" десетак тачака М. Ш. je резимирао принципе на којима базира нови порез, по којима он на међународном плану претставл>а несум-I«иво једну од најоригиналнијих реформи („На наслеђа и роклоне по правилу с)е не плаћају порези“ —■ објашњење уз чл. 1 закона). У ограниченом броју случајева у којима се ипак јавља пореска обавеза, коментатор je нарочито пажљиво обрадио, и јасним примерима илустровао, оне ситуације које би, без потребног тумачегьа, остале замагљене; например у чл. 6 закона; ако je наследник пре дријема наслеђа или поклона имао зграду; у чл, 12.; ако се одрекао наслеђа у корист трећег лица; у чл. 15 гдеЈе реч о пазлипи између пореске обавезе и обавезе плаћања; итд. Објашњења уз одредбе о обавези наследника који су страни држављани могу бита врло кориска за студије међунарбдноприватног и међународнопорегког ппава (двоструко опорезивање). Поједгапгм члановима Закона додат je упут на одговарајуће прописе новог Закона о наслеђивању, чиме je материјалноггравна садржтша старог Закона добила у прецизности, док je прегледност његова увећана једним регистром на крају књижице.

Ј. Ловчевић

Nasuhi Bursal: DIE EINKOMMENSTEURREFORM IN DER TÜRKEI. (Zürcher Dissertation). Winterthur, P. G. Keller, 1953, XIV, 216 S. Ca фискалним je системен као и са сваким другим редом ствари у друштву; порези једног типа и технике, под утицаЈем измењених историских услова, уступају место порезима са другим својствима и ефектима. У поратном периоду на разним ст Р а нама спроведене су, или су у току, значаще реформе на том пољу Шд у очи да оне нису имале фискално обележје (што ј 1 код старијих реформи), него да су служиле ским и нарочито, социјалним циљевима. То несумшив измене у порезима (1948) и Немачке (1954). Додатп томе