Анали Правног факултета у Београду

362

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Aspects of the California Grand Jury System. Harold G. Wren: The Income Taxation of Corporate Distributions Under the Internal Revenue Code of 1954. THE ECONOMIC JOURNAL, London, Vol. LXV, No. 258, June 1955. H. Tyszynski: Economic Theory as a Guide to Policy: Some Suggestions for Reappraisal. Све веће уплитање државе у привредни живот, нарочито после и услед велике привредне кризе тридесетих и светског рата четрдесетих година овога века поставило je у оштром облику питање употребљивосги и корисности економске теорије при одређивању практичне економске политике. По том питању економисти немају пречишћен став. Аутор je овим чланком докушао да прикаже модерне идеје о односу економске теорије и конкретне економске политике. По њему, ове се идеје углавном сврставају око три основна гледишта. Прво гледиште заузима скептичан стаз и изражава сумшу у корист теорија за практичне задатке. Општа решеша, којима оперише теорија, врло тешко се могу применити на конкретне ситуације, јер су ове далеко компликованије и свака за себе специфичне природе. Својом наклоношћу ка претераном поједноставл>ању, теорија може у извесним случајевима пре да буде сметња него помоћ практичном економском политичару. У најбол>ем случају теорија може да служи као помойно средство, и то само у појединачним ситуацијама, Друго гледиште, напротив, сматра да теорија пружа логички повезан скуп економских решења који се оснива на неким основним економским приндипима и који je свакако применљив у практичном животу. Писци који заступају ово гледиште, развили су, например, читав низ правила о економском планираньу или предлога за решење разних економских практичних проблема (напр. професори Питу, Лернер, Мид). Најзад, дисцл са трећим гледиштем прихватају углавном сличан став, усмеравајући сзоје напоре на израду технике и инструмената којима ће се правила економске теорије применити на конкретне прилике. Да би анализирао релативни утицај ова три гледишта, писац je направио опширан приказ оних делова модерне економске мисли који имају директну везу са економском политиком. Тако je испитар теорије „благостања“, економетриских анализа (којима je додао и анализе „инпут-аутпут“ и линеарно планирањеЈ и најзад, теорије економгког развоја. Он показује да теорије „благосташа“ уствари имају ограничен значај за практичног политичара, јер су сувише апстрактне, уопштене и оперишу са елементима који се никако или врло тешко могу мерити. Сем тога, ове теорије не решавају етички проблем праведне расподеле доходака. Међутим, њихова не мала корисност лежи у поставл>агьу и прецизирању крајњих цшьева економске политике. Изучавање пак, проблема економског развоја које je акцент преместило са статичког посматрања цикличних појава на динамично и дуторочно испитивање структуралне нескладности измену појединих делова привреде, допринело je умногоме рашчишћавању економских категорија. Најзад, економетрике и друге квантитативне методе помажу да се закони теориски дефин,.са ли. правилно примењују у практичној политици.. Ј. L. Nicholson. National Income ai Factor Cost or Market Prices? Национални доходах у капиталистичким државама изражава се двоструко. по ценама (трошковима) фактора производгье, и по тржишним ценама. Оба начина изражаваша имају своје оправдание, ако се прецизира шта се којим начином жели показати. Тако, национални дохолак израчунат -по ценама тржишним служи- за анализу проблема „благосташа“, док je национални доходах, израчунат по трошковима фактора производње, погоднији за изучавања опште сти у једној привреди. А. Đ. Campbell: Changes in Scottish ne