Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

363

mes, 1924-49. Чланак им а за цил» да у оквиру Велике Британије одреди привредни положај Шкотске. На основу статистичких података писац je утврдио да Шкотска у односу на Велику Британију као целину, претставља неразвијеније подручје оа мањим дохотком по глави становника, са већом незапосленошћу, слабије плаћеним радништвом (нарочито силужбеничким кадром), оа већим уделом гшљопривреде него што je то- случај за делу Вел. Британију и са релативно малим предузећима. Изучавајући тенденције развоја, писац je показао да нема много изгледа да се ова ситуација измени, тј. да je садашња ситуација резултат једног дугорочног тренда. Ы. Fleming: External Économies and the Doctrine of Balanced Growth. Цшь писца био je критички осврт на познату поставку теоретирача економског .развоја Нурксеа, Розенштајн Родана и Јанга о уравнотежеыом развоју индустрије у недовољно развијеним земљама. Срж льихове поставке je y овоме: недовољно развијене земље немају тржиште које би стимулирало кнвестиције капитала у увођење модерних ефикасних метода масовне производње потрошних добара. Стога треба створити тржиште подизањем разноврсних лаких индустрија које ће једна друтој стварати тражњу. Иако би, дакле, неке од ових индустрија индивидуално и биле нерентабилне, оне 6:i допринеле стварању „колективног“ рентабилитета целе привреде и на тај начин добијале своје оправдање. Нд основу једног реалистичког резоновања писац сматра да теорију уравнотеженога раззоја у основи треба прихватити, али да je треба кориговати узймајући у обзир и. следеће моменте: (a) недовољкост радне снаге, тј. њенг непокретЈвивост к кееластичност (нарочито ако je реч о недовољно запослекој радној , снази са села) може да погорша ситуапију; (б) треба, пре свега, узети у обзир „вертикалну“ диверсификацију индустрије a мање се залагати за „хоризонталну“, пгго значи, треба изграђивати тешку и лаку индустрију а не само лаку индустоију, у чему писац види главну негативну оссбину наведених теорба.“— a. G. Irvine: The Preparation of National Finance Accounts in Under-developed Econo'mies. Да би пружиле што више података за дланирање свог -развоја, недовољно развијене земље су у последње време разрадиле у великој мери своје рачуне друштвеног кшиговодства.. Међутим, по мишљењу аутора, донекле су занемарени друштвегш финансиски рачуни, и стога он, подвлачећи њихозу важност за ггравмлну инвестициоlгу политику, за правилно дефинисање односа међу разним домаћим и страним изворима средстава, препоручује увођеше читавог низа нових финансиских рачуна општепривредног карактера. У том правду писац je израдио примере рачуна према полацимы за 1952 за Родезију и Њасаланд.

Предраг МихсшловиН

ENCOUNTER, London, Vol. V, No. 1, July 1955. Denis Healey: The Bomb , that Dind’t Go Off (Limitations of the Atomic „Deterrent”). Edmund Vfilson: Comrade Prince (A Memoir of D. S. Mirsky). F. R. Allemann: Glimpses through a Curtain (Some Observation on the Soviet Zone of Germant)). Peregrine Worsthorne: John C. Calhoun. No. 2, August 1955. Herbert Luthy: The French Intellectuals. Stuart Hampshire: In Defence of Radicalism. Colin Clark: The Soviet Crisis. Gertrude Hilmelfarb: Malthus. No. .3, September 1955. Hugh Seton-Watson: The Russian Intellectuals. Michael Polanyi: From Copernicus to Einstein. Herbert Butterfield: Holstein’s Memoirs and Historical Criticism.