Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

367

los bienes muebles. L. de Gasperi: Diferencias entre la interpretaciôn del testamento y la de los contratos. О. Reimer: El derechq internacional relative al concordato preventive. M. V. Russomano: La cuestiön social у el derecho del trabajo. O. Reimer: Las bases juridicas relativas a los négocias de crédita en Austria. R. PerrotE. J. Couture: El principio de neutralidad del j uez en los derechos francés y uruguayo.

REVISTA DE FACH LT A D DE HUMANIDADES Y CIENCIAS , Montevideo. No. 13, Diciembre 1954. Carlos Visca: Ln 'estructura moral de las closes médias (1870 — 1914). REVUE DU DROIT PUBLC ET DE LA SCIENCE POLITIQUE EW FRANCE ET A L’ETRANGER, Paris, 61e année, No. 2, Avril— Juin 1955. Raymond Guillién: Les commissaires du gouvernement près les juridictions administratives et, spécialement, près le Conseil dfËtat français. Писац разматра питање о природи функције владиног комесара као органа који има знача јну улогу у процесу решавања спо-IЈс в а пред управним судом а нарочито пред Државним саветом Француске. У том потледу постоје различила гледишта која обично не узимају довојвно у обзир еволуцију и промене његове улоге од момента установлена 1831 ла до данас. У првој фази тај ' орган je био прстст-авник краљевске власти, каскије управе, а сада ус гвари претставља с-ам закон, право и државу баш уел од тога што даје стручна мишљења заснована на доктрини (тзв. конклузије) о споровима и тако помаже пракси пре доношења пресуде. У рубрици „Европска хроника“ Guy Héraud: La supranationalité dans l’organisation de l’Union de l’Europe occidentale. У чланкт je дата сажета анализа Париских споразума склошьених 23 октобра 19а4. Пошто je показао на који су начин регулисана питања војне и политичке контроле наоружања Немачке, писац подробније показује дредвиђене начине војне сарадње као и одговарајуће обавезе како. дрема OUN и NATO тако и међусобне обавезе чланида. Не упуштајући се у дубл>а теориска разматраньа о супранационзлним елементима, аугор само констатује да се они налазе ј едино у извесним компетенцијама Савета западноевропске заједнице, али крје не могу бити мењане без пристанка држава чланица. Колико су ти супранационални елементи ограничени види се из чињенице да су установљени само зато да би послужили интересу односних држава -у њиховим одбранбеним напорима а с друге стране, они су сведени на функцију контроле, док у функцији извршења недостачу. Према томе, без обзира каква им се политичка вредност приписивала, ови споразуми не претстављају модел и инструмент европске интеграцще. На крају су приложени потпуни текстови поменутих споразума. У рубрици „Страна уставна хроника“ Јопkeer H. F. Van Panbuys: La révision rédente des dispositions constitutionnelles relatives aux relations internationales. Чланак третира резизију уставних продиса извршену у Холандији 22 јуна 1953 чији je општи циљ био како усклађивање извесних одредаба које ce тичу односа те земл>е према другим државама са стањем савременог међзгнародног права, тако и јачање парламентарне контроле на том подручју. Захвајуљући упоређењима с ранијим стањем и приложении текстовима одгозарајућих прописа пре и после ревизије може се добита потдуна претстава о извршеним променама. У рубрици „Француска уставна хроника“. Ј. C. Groshens: Les secrétaires d’Ëta.t de la Quatrième Republique. Непосредни повод овс-г написа je Декрет од 3 септембра 1954 којим je одређено да један државни секретар (који у Француској нема статус нашег државнот