Анали Правног факултета у Београду

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

секретара) задржи и даље ту своју функцију иако je постао члан Мандес-Фраысовог кабинета. Пошто je детаљно размотрио питагье о основи власти, карактеру атрибуција, како оних које показују аутономност, тако и оних које указују на помокну функдију овог органа, писац се нарочито задржава на проблемима који искрсавају приликом истовременог вршења компетенција члана владе и шефа администраци ј е у одређеном сектору. У рубрици „Анализа француског административног права“ налази се низ бележака о пракси, пример једне конклузије владиног комесара, као и прилог: Jean de Soto: Recours pour excès de pouvoir (1 novembre 1954 31 mars 1955).

С. Врачар

REVUE D’ÉCONOMIE POLITIQUE, Paris, 65 e année, No. 2, MarsAvril 1955. G. Th. Guïlbaud: La théorie des jeux. У овој студији изложена су истраживања о такозваној теорији игре почев од проналаска рачуна вероватноће до појаве дела фон Најмана и Моргенштерна: Theory of Games. Узимајући као полазну тачку открића Пескала и Ферма писац истине актуелност Бернулијевог дела. Затим, он прелази на „случај“ који ce свуда cpehe у економском размишљању. Заюьучци који ce заснивају на вероватноћи допуштаЈу практично задовољавајућа предвиђања. Игра ce приказује као модел људске активности. Нарочита je пажња посвећена делу Курноа, који je несумњиво открио нове путеве али који се пре може .сматрати, како вели писац, као . следбеник једне вековне традиције, кад су математика и хуманитарне науке биле тесно понезан|е. У сяакоме случају теорија равнотеже Курноа морала je бити допуњена. Ослањајући се на теорију и на разне примере из праксе писац велику пажњу посвећује теорији дуела у оквиру теорије игре. На сажет начин йзложени су резултати до којих су дошли доследњих деценија познати математичари. Рачун вероватноће поново je избио на површину у свом првобитном облику; цшь de да се добије директива за акцију а не да се описује материјални свет. Теорија дуела je, међутим, недовољна за анализу економске конкуренције. Најман и Моргенштерн покушали су да докажу да теорија дуела може да буде један од основних елемената теорије о управљању економских чинилаца, под условом да буде допуњен продубљеном анализом сарадње. У томе je правду пре њих Парето усмерио своја истраживања. У кратким потезима приказана 4 je „равнотежа у смислу Парета“, по којој не може бити говора о повећању колективне добити ако промене у привреди дроузрокују повећање благостања код ј едких а смањење код других. У садашњици велики се напори чине у цшьу изналажења додирних тачака између опште теорије игре и практичних испитивања колективне организације рада. Аутор се само задржао на већ постигнутим резултатима. Изложена je теорија „поделе“ ко ja се може бројно изразити и чија je добра страна што се на њеној основи, путем збира индивидуалних делова, могу дефинисати колективне добити. Проблем je такође посматран и са универзалног становишта и анализирани су системи вредности како индивидуални тако и колективни који чине саставшг део теорије игре. Писац, најзад, одаје признање творцима ове теорије, одбацујући критику да се она увршћује у математичку економију, и вели да je то научна студија извесних аспеката колективне делатности. Hubert d Неrouville: Remarques sur le niveau de la production manufacturizre de la France. Писац полази од чињенице да je ниво мануфактЈрне производње у Француској низак, било да се узму у обзир потреое становништва, било да ce врше посматрања у односу на остале ин-