Анали Правног факултета у Београду

дустриске земље. Он не усваја мишљење да je ово стање наступило’ искључиво као последица слабог ритма повећаша француске производње, већ je своју студи ј y проширио и на друге елементе. Чланак je додељен на три дела. У првом-је изложен метод анализе, у другом дескриптивном приказана je упоредна еволуција индекса мануфакутрне производње у Француској и појединим другим земљама од 1900, и у трећем делу дата je интерпретација. Изложени су многи статистички подаци и њихова je анализа изведена помоћу корелација и графичких приказивања. Из објашњења која су датајасно се истину главна обележја француске економике. Предвиђања која су изложена у закључном делу заснивају се на научној анализи коју je писац извео у овој студији. J. Lèsourne: Effets de substitution et effets de multiplication. Овај je рад резултат пипгчевнх разматрања о теориском и дретстављању последица супституције или последица мултипликације. Покушано’ je повезивање извесыих схватања микроекономских са појмом мултипликатора. Економска мисао одувек придаје велику важноманализи последица супституције и последица мултипликације које уствари коегзистирају и међусобно реагирају. Кад бисмо могли једновремено приказати ова два типа у једном теориском облику, унеколико би и сама економска мисао напредовала, На тај начин приближили бисмо се синтези. између економске мисли Валраса и Парета с једне и следбеника Кејнза с друге стране. После опширне анализе писац сматра да je успео да постави, у теориском погледу, једначине које доказују у којој je мери општа теорија последица мултипликације грубо и недозвољено упрошћавање економских односа. Он верује да je овим радом поставл>ена прва слона између микроекономије и макроекономије. Сачувана je логична веза између разних глобалних величина које су претстављале снагу макроекономије, а унети су и коефицијенти чија анализа улази у облает микроекономи je. Међутим, поред све ефикасности овај метод садржи и извесне недостатке које писац укратко излаже, истичући, у закљз?чку, да би једна теорија економске еволуције била крајњи плод разних колебања која провејавају у овој студији. No. 3, Mai— \Juin 1955. Maurice Masoin: Convertibilité et libération des échanges. V овоме синтетичном приказу савремених схватања питања конвертибилности главна je пажња посвећена једном делу тога проблема, найме уколико би враћање на овај систем доцринело развоју међународне размене. Писац прво набраја разне дефиниције конвертибилности. Затим je изложио статут међународног плаћања, од кога -зависи обим међународне размене. На занимљив начин изнето je мишљење присталица повратка на конвертибилност, који сматрају да би се и тиме могла постићи боља расподела средстава за производњу, као и повећаше њихове продуктивности, што би допринело повећању животног стандарда. Сем тога, била би осигурана унутрашња финансиска стабилност земаља које би приступиле тој мери. Али, конвертибилност би могла проузроковати и нежегьене последице, као напр. смањење унутраппье потрошње. Искуство из дрошлости, нарочито последњих година, даје нам доказа да у извесним случајевима конвертибилност може довести до несталибности новца. Писац, затим, анализира економске, трговинске и финансиске услове који би требало да буду остварени при васпостављању конвертибилности новца. Конвертибилност у садашњици знзјно би се разлиновала од оне која je владала у прошлости. Садашгьа конвертибилност имала би да буде спољашња, што значи у доларима и имала би да обухваТи транс 1 фере капитала као и регулисање текућих трансакција. Најзад, писац закључује да треба тежити општој спољашњој конвертибил-

369

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА