Анали Правног факултета у Београду

страних професора на Правкам факултету у Ьеограду. Г. René Capitant, дрофесор Правног факултета у Паризу, одржао je 20 септембра предавайте „Проблем демократије у Француској“. Г. Félix Ponteil, професор Филозофског факултета, директор Института за политичке науке и угфавник Европског центра виших студи ja Универзитета у Страсбуру, одржао je 26 септембра предавање „Дух 1848“. Трећи конгрес Међународног удружења за политичке науке. Међународно удружење за политичке назже, које je основано под окриљем UNESCO-a и које окупља на сарадњу велики бррј националних удружења као и чланов-а појединаца, одржало je свој трећи кснгрес од 22 до 27 августа т. г. у Стокхолму. Конгресу je присуствовало преко 300 најпознатијих научника из ове широке научне области. Свечаном отварању Конгреса, обављеном 22 августа пре подне, у сали Доњег дома шведског парламента, присуствовао ј-е ■и претседник шведекз владе, Таге Ерландер, који je дужим и запаженим говором позцравио Конгрес. Значај Конгрееа био je пргенствено у томе што je пружио прилику научницима из око 30 земаља с различитим друштвеним и политичким системом да претресу нека од најбитнијих дитања из области политичких наука и да тако личним дискусијама и додиром приђу ближе правом разумевању својих ставова -и основа својих политцчких идеологија. Главни проблем, који je био у средишту пажње, био je проблем демократије и њених ус лова, а у оквиру овог проблема ужи проблем односа политичких странака и доуштвених класа, односно тзв. „једнопартиске“ и „вишепартиске“ демократије. Кад се има у виду да je по првипут на овом Конгресу дошло до учешћа совјетских научнчка (делегацији je био на челу познати писац .. Теорије државе и права“, проф, Денисов), као и да су такође првгтут активно уче-

ствозали польски и мађарски научници, онда je јасно колики je био значај Конгрееа за боље собно разумевање разних CTpyja у политичким наукама. Кад се уз то има у виду да je главна тема Конгреса на шегов дневни ред ставлена уствари на основу дискусије коју су на прошлом, П Конгресу овог Удружеша, одржаном у Хагу 1952, покренули делегат;! Југославије, онда je још јаснија колика je тема срећно изабрана како би се о овом најактуелнијем питању данашше политичке и идсолошке борбе у области политичких наука рашчистила гледишта. Оно што нам изгледа најважније притом подзући јесте чињеница да овот пута, у пунзј слободи дискусије и мишљења, јединство научника из „западних“, капиталистичких земал>а није било потпуно, као into je то било у знатно j мери join и на Конгресу у Хагу. Иако себе не сматрају 'марксистима, иако то стварно и нису, многи научници из тих земаља, па чак и главки референти о односшш Шlтањима, изнели су мишљења ко ja се слажу са ставовима научника из Југославије, а и из Пољске и СССР-a. С друге стране, у току дискусија, они су у великом, броју тачака одустали од својих раније изнетих ставова и прихватили ставове изнете од научника из ових земаља. Као да je „женевски дух“ стигао и овде и као да се међународна сарадња, засяована на бољем разумевању, очитовала и овде. То je чињеница коју свакако треба поздравити. Она показује да je у равноправно}, слободној дискусији, која има за циљ откривање истине а не дораз идеолошког противника, могуће доћи до разумевања супротних ставова и, чак, до слагаша у многим питањима за која се пре такве дискусије не би могло мислити да je слагање могуће. Нема сумње, с друге стране, да овакво боље разумевагье на научно-идеолошком плану може имати и повољан утицај на политичке одчосе међу земљама. Није пуки случај што je оцмах по завршетку Конгрееа, у околини Стокхолма,

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА