Анали Правног факултета у Београду

л с многим учесницима самог Конгреса, одржан састанак, који je организовао UNESCO, а на коме се расправляло о томе како друштвене науке могу допринети мирољубивој коегзистенцији. СтокхолмсгСи конгрес je управо леп пример овакве коегзистенције научника који je допринос и политичкој коегзистенцији. Научни ниво Конгреса, као што се већ може видети из досад изложеног, углавном je сачуван, што, наравно, не значи да није било и у извесној мери непријатних отступала, да и инцидената, остатака „старог стила“ и нетрпељивости. Конгресу je било подпето око 60 писмених реферата, од којих су пеки праве продубљене студије односних питања. На дневном реду Конгреса било je вище питагьа. То су: 1. Управляйте великим градовима, с референтом В. А. Ропсоном (Енг леска), 2. Политичке странке, с генералним. референтом Џ. Полоком (САД). У оквиру овог питагьа расправльала су се три засебча питагьа, с посебним референтом за свако питагье, и то: а) Улога политичких странчка у демократией, референт Ц. Б. Макферсон (Канада), б) Улога „сондажа“ јавно-- мњегьа у изучавагьу политичких странака. тэефернт Џ. Полок. в) Однос између друштвених класа и политичких стоана'ка. референт М. Дизерже (Фрачцуска); 3. Политички видови привредног развоја, с референтом М. X. Ј. ван Муком (Холандија). кога je збот’ спречености да поисуствује Кочгпесу заменио Ф. Вито (ИталиеаР 4. Велике и мале лпжаве v нагодној организацией, с референтом М. Серенгеном ГДанскя): в. Политички va& демокрятиie. о референтом Ј. Барентсом (Холачдија’>. О овим темама се на Конгресу дискутовало. Међугим, биле су још две теме о којима није било дискусије већ су само поднети рефепати. То су биле: 1) Излагагьз резултата састанка о бирократији

који je организовало Међународно удружење за политичке науке (референт С. В. Когекар, Индија) и 2) Излагагье резултата састанка исте врете о упоредним политичким установама (референт Г. Хекшеру Шведска). Делегацију Југословенског удружења за политичке науке чинили су: др. Јован Ђорђевић, проф. Правног факултета из Београда, претседник Удружегьа, др. Леон Гершковић, хон. в. проф. Правног факултета у Београду и др, Радомир Лукић, в. проф. Правног факултета у Београду, чланови управе, и др. Макс Шнудерл, проф. Правног факултета у Љубљани, дотпретседник Удружегьа, Др. Ђорђевић je поднео реферат о политичким странкама и друштвеним клакама у Јутосlлави;ји, др. Шнудерл о социјалистичкој демократији и систему политичких странака, а др. Гершковић о систему управЈвања у Београду. У пленуму Конгреса се расправляло о управљашу великим градовима, о политичким странкама (од наших делегата у дискусији je учествовао др. Ђорђевић), о политичким видовима привредног развоја и о улози великих и малих држава. О овим питањима, као и о политичким условима демократије, расправљало се потом подробно у посебким комисијама Конгреса. Једном од састанака комисије која je проучав.ала политичке услове демократије прегседавао je др. Ђорђевић. Овде je распргвљање било много живље и присније, те су се многа питагьа могла истерати на чистину. У раду комисије о управљању великим градовима узео je учешћа и говорио у дискусији др. Гершковић; у раду чшмисије о политичким странкама суделовали су и у дискусији учествовали сви чланови наше делегације; у рад;/ комисије о улози великих и малих држава учеотвовао je и говорио у диекусији др. Лукић; у раду комисије о политичким услочммп демокпатгп 0 учествовали су и мз.ели учешАа у дискусији др. Ђорђевић, др. Гаршковић и др. Лукић; у раду ко-

379

БЕЛЕШКЕ