Анали Правног факултета у Београду

мисије о политичким видовима привредрог развитка учествовао je др. Лукић. У расправљању о управљашу великим градовима главни проблем je био како обезбедити демократију кад велики град има тако много становништва и кад je овоме тешко да уђе у многобројне техничке проблеме које власт у граду треба да решава. И наш делегат, на основу нашег искуства, а и неки друти делегати, препоручили су поделу великих градова на мање самоуправые ј единице, као и организовала „зборовэ бирача“ по овим јединицама. Што се тиче питала долитичких странака, у посебниы комисијама су расправљана сва три посебна питала из ове области. Но, највиins je дискусије изазвало питагье улоге политичких странака у демократији и односа између .политичких странака и друштвених класа. Референт Макферсон je у погледу првог питања изнео гледиште да je улога политичких странака у буржоаској држави да преко вишестраначког политичког система ублаже класну борбу и обезбеде владајући положај буржоазије, макар да се ова борба не види увек јасно и макар да политичке странке често у првом реду и јавно воде борбу националну, верску или другу. Ова теза je изазвала низ приговора, али у основи ш-пе могла бити доиелебана. У погледу односа између политичких странака и друштвених класа, референт Диверже je истакао да je та веза тесна и да се види како по класној припадности чланова и присталица странака тако и по пропаганди коју странке врше у корист једне или друге к часе. Али ипак, с обзиром да jeдна политичка странка по правилу увек има припаднике из више класа као и да пргшадшши једне класе придадају разним странкама, а и с обзиром на то да je врло тешко тачно одредити појам друштвеч° класе, веза између политичких странака и друштвених није увек и свуда потпуно видљива, а ни увек одлучујућа. Ого гледиште' je у дискусији било

критиковано с две стране. Југословеыски и пол>ски учесници су доказивали да отступала ко ja наводи Диверже не поричу главку тезу, и да се могу објаснити заостајалем свести за објективним развојем друштва. С друге стране, истица ли су они, да ли једна политична странна претставља оруђе једне друштвене класе, не може се ценити у првом реду по класној припадности њених члаыова и присталица већ по њеној стварној политици по томе чиje интересе она штити. У свои заюьучку референт je усвојио озо гледиште и тиме прецизирао свој став. С друге стране, многи учесници су критиковали сувише тесно повезивање долитичких странака и друштвених класа које je референт извршио: овде се ишло од оперисања статистичким подацима у разним земљама до тврдн>е да су друштвене класе „мит“ и да се све појаве у политичком свету могу објаснити психоанализом (што je код највеће већине учесника изазивало разумљиз смех!). Референт je у закључку прихватио утицај свих других услова, па и психичких, али je остао при тврдњи да се тесна вез г странака и класа не може порећи. У расправи о улози великих и малих држава у међународној организацији дошло je до прилично оштрог супротстављања двеју основних теза. По једној, коју су заступали углавном Амерцканци и Енглези, националне државе и сувереност су одговарале ХЕХ веку, а данас претстављају анахронизам треба остварити универзалну државу, односно ујединити свет без обзира на државе и шихову сувереност, ма и у облику неке конфедерације (или, join боле, федерације). По друтој, ■ коју су заступали претставници Југославије, Пољске, Египта и других мањих земаља, па донекле и Француске, залуд ie порицали чињенично стање, тј. тежтьу малих народа да имају суверене државе ггревиђати ову чињентшу. значило би изазивати нове борбе и сукобе, што би у крајњој линији ишло на уштрб остварења основног циља.

380

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА