Анали Правног факултета у Београду

Уз ово, наш делегат je подвукао да нико данас не заступа аххсолутну сувереност, али да се у свакој међународној организации мора поштовати један минимум сувереноетп који се састоји у томе да свака држава може слободно прихватит чланство у таквој организадији и истушгти из ње ако joj се чини да нен рад ш'гети неним интересима. У свом закључку референт je усвојио овај - минимални захтев добровољног учешћа у међународним организацијама као неопходан услов ниховог здравог функционисана. У комисији која се бавила политичким условима демократије цела дискусија се водила око једнопартиског, односно вишепартиског система. У једном тренутку дроф. Бридел je поставио непосредно питане претставкицима СССР-a и источноевропских земаља, као и Југославије, који су то научни разлози којима правдају једностраначки систем, што je изазвало прилично узбуђене с обзиром на неубичајен начин оваквог непосредног обраћања. Други узбудљив тренутак био je кад je референт Бареытс уюъучио и Jyгославију у земље које, због једностраначког система, нису демократске. Ипак, већина учесника je стала на становиште да вишепартиски систем ни je неопходан услов за демократију ако постоје други услови и други механизми, па je и сам референт одустао од свог става у погледу Југославије. У питану политичких видова економског развоја расправљало се утлавном о неразвијеним земљама које морају брзо да надокнаде оно штс су пропустите у привреди, и где, нарочито ако ce употребљава знатна инострана помоћ и страни стручњаци, врло брзо долази до изразитог несклада између развијене привреде и заосталих политичких и културних услова. У вези с тим истицан je и проблем бирократије. У целини узето, Конгрес je несумниво успео, пре свега као прилика за боље разумевање разних гледишта. Р. Л.

Међународни састатшк за радничко образовањг у Страсбуру. У времену између 29 јуна и 2 јула ове године одржан je у Страсбуру Међународни састанак на коме ce расправљало о радничком образовању. На томе састанку поднето je неколико исцрпних и добро образложених реферата у којима су обрађена и расветљена разна питања која ce односе на овај значајни друштвени проблем. У тим рефератима следећа питања: 1) Место радничког образована у систему општег народног образовања; 2) Садржина радничког образована; 3) Обличи радничког образована; ‘4) Техника радничког образована; 5) Психолошка реакција радника у односу на радничко образовање; б) Држава, синдикати и радничко удружена за радничко образоваобразовање; 7) Однос синдиката и удружења за радничко образование; 8) Место радничког образована у активности радничког покрета; Э) Радничко образована у неразвијеним земљама; 10) Обличи државне новчане помоћи. Из наведених наслова може да се вйди да je постављени проблем обрађен у целини, да су ту заиста обухваћена с,ва основна читана која се односе на радничко образовање. Обрађујући поједина питана, референти су обратили нарочиту пажњу на праксу која ce применује у разним државама и на недостатке који се ту запажају у овом питању. Тажо су њихови реферати добили у својој вредности и значају и пружили живу и прегледну слику о проблему радничког образована. О сваком реферату водила се исцрпна дискусија било у пленуму било у секцијама, а у закључку дискусије, дате су сугестије како би требало изводити, организовати и обезбедити радничко образовано, с обзиром на политичко и друштвено уређење појединих земаља. М. БеговиН О специализацией правника у Велико ј Британији. Универзитет у Великој Британији, слично као и у многим другим земљама,

381

БЕЛЕШКЕ