Анали Правног факултета у Београду

настали су у оквиру и под руководством верских заједница. Али они су имали и својих специфичности, које су добрим делом задржали до данашньег дана, а по корима се знатно разликују од истих установа у Европи. Организација правних факултета у ВеликоЈ Британији била je истоветна са организацијом манастира. Студента: су били подзргнути строгој дисциплини и везани за одређени колец. У ствари приступ на факултег био je омогућен само члановима колеџа. Сваки студент налазио се под надзором једног наставника (Master of Arte), који га je заступао пред академским властима, одговарао за његово понашање и надредак. Крајем- 19 зека под утицајем великог економског напретка земље, извршене су крупна реформе високих школа. Тенденција je била да се унапредл изучавање природних наука, да се укину сва верска ограничеља у вези права и обавеза професора, и универзитетима да светозни карактер. Те промене постелено су увођеке на лоједине факултете, односно колене путем статута, а општа реформа извршена je Владиниы актом од 1871 године када je. после оштрлх дискусија и сукоба у Парламенту, коначно настава на универзитетима одвојена од членства у колецу, односно членство није било услов за студираше. Али и поред тих суштинских промена, традиција je и овде, бар формално, одржана. И данас у Великој Британији више факултета обједињено je једним колеџом, иако данашња организација нема никакве везе са некадашњом организацијом колеџа. У састав, например, Лондонског универзитета улази 16 колеџа, односно високих школа. Врховно руководеће тело Универзитета je Сенат, састављен од канцелара (chancellor) и 54 плана од којих 4 доставља краљ, hl Универзитет путем позива (из редова доктора наука или истакнутих јавних радника), 13 поједини факултети а сстатак јавна тела или институције. Избор и постављења професора пада у над-

лежност појединих факулгета, односно колеџа. Исювремено са тим организационим променама дошло je до промена и у систему наставе. Гшред редовних предавања отворени су посебни курсеви за епещцдлизацију, односыо сгицање академских титула. У оквиру Оксфордског колеџа отворена je посебна школа за усавршавање правыика „Final Honour School". Научни степей доктора права додељује се оним кандидатима коди, након успешно завршене школе и доложеног испита, одбраяе дисертацију кода je морала бити самосталан научни рад. Током времена систем усавржавања правника знатно je пропшрен и он се данас развија у три правда, односно путем триду курсева, од којих сваки доноси кандидату одређену академску титулу. Први курс по завршешш студиjarđa траје два семестра и пружа могућносх стицања титуле „бечелор права" (Bachelor of Laws L. L. В.) После сваког семестра кандидат полаже испит, а само у изузетним случајевима може се дозволити полагање оба испита након другог семестра. Први испит обухвата 4 предмета: 1) кривично право или индиско кривично право; 2) право накнаде штете; 3) кредитно и заложно право и 4) један од следећих предмета: а) енглеско земљишно право (Land Law), б) право доказа, в) енглеско административно право, г) мухамеданскэ право, д) хиндуско право. Други испит обухвата 4 предмета: 1) jyриспруденција и теорија права, 2) три од ниже наведених предмета, према изберу кандидата; а) међународно јавно право, б) сукоб закона, в) римско право, г) историјл права, д) енглеско земљишно право, уколико није узето у првом делу, ђ) наследно право, е) право доказа, уколико није узето у .првом делу, ж) енглеско администгативно право, з) трговачко право, и) индустриско право, ј) мухамеданско право, к) хиндуско право, и л) право и интерни односи (Domestic Relations).

382

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА