Анали Правног факултета у Београду

Дшь овог курса je да употпуни зыаше .кандидата и припреми га за темељно проучаваше одређене правке гране. Други курс пружа могућност стицаша титуле „Master of Laws” (L. L. M.) n траје пуне две календарске године. Приступ на овај курс дозвољен je дипломираним правницима који зазрше успешно дретходан курс, или у изузетним случајевима, ояим кандидатима који су се истакли било у практичном или теориском раду. Нэ о сваяом таквом слђгчају одлучује посебно Савет факултета. Порле сваке године кандидат полаже испит из четири сродна предмета, од доле наведених 14, дакле обавезан je на полагање укупно 8 предмета. У изузетним случајевима кандидат може полагатл после сваке године- испит само из два предмета, но у том случају дужан je да изради дисертацију. Следећи предмети улазе у састав овог курса: 1) јуриспруденција и теорија права; 2) право јавних друштава; 3) уставно право Канаде, Аустралије и Индије (или Пакистана); 4) међународно еконсмско право; 5) право међународних институција; 6) празна историја; 7) трговачко право; 8) упоредно уговорно право енглеско и римско; 9) сукоб закона; 10) мухамеданско право; И)хиндуско право; 12) право земљопоседника и закупаца или право планираша (Planning Law); административно право и право локалног управљаша и 14) криминологу а. Упоредо са овим курсем постони такозвана „Academic Postgraduate Diploma in Law”. Док je претходни курс намешен оним кандидатима који се спремају за стидаше научног стедена, дотле je овај намешен првенствено људима из праксе, мада и са овим курсем могуће jç касније дриступити изради докторске дисертације. Курс траје пуну календарску годину и кандидат je дужан да положи испит из четири сродна предмета, зависно од гране коју жели усавршити а сем тога да изради дисертацију која мора бити самосталан рад и пружити дока-

за о способное™ кандидата да критички приступи тежем проблему. Тек после завршетка од она два последња курса, кандидат, пошто je пружио доказе о својој дравничкој култури, може приступит.! изради докторске дисертације у циљу стицања научног стелена доктора права (Ph. D. Degree in Laws), која мора бити самосталан научни рад. Истраживачки рад таквог кандидата непосредно и стално контролише један члан наставног колегијума, који одређује програм рада кандидата, а може га обавезати и на похађан>е одређенкх предавања. Рок за израду дисертације зависи од избора- теме. У изузетним случајевима, уколико je кандидат на било који други начин пружио доказе о својој стручној спреми, Факултетски савет може одобрити израду дисертације и без претходног завршетка којег курса. Две стзари су нарочито карьктеристичне за ове курсеве. То je организација наставе и систем испита. Ванредно студирање на било којем курсу апсолутно je немогуће. Сваки кандидат обавезан je на похађање предаваша и семинара о чему се води на ј строжи ja контрола. У случају неоправ"Даног изостанка са неколико узастопних дредавања, наставник може кандидата удаљити са курса или га не пустити на испит. На прва три курса просечно дневно има 5 часова, било предаваша или семинара. Кандидата су подел>ени у трупе од 6—B, а на челу трупе je један наставник. На семинаримл редовно се проверена знање сваког појединог кандидата и дазу се упутства за истраживачки г а Д Подела предмета сасвим je друкчија него код нас. Предмета су углавном изашли из оног старо: класичног облика и формирани су зависно од потреба земље. Предавања немају карактер систематског уџбеничког излагања, већ.су концентрисана око неколико најспорнијих и најактуелнијих проблема, а у погледу осталих пи-

383

БЕДЕШКЕ