Анали Правног факултета у Београду

ИЗВРШЕЕЬВ СУДСКИХ ОДЛУКА

279

и издржавању дјеце конститутивное кар.актера, то још увијек не би говорило за њихову неовршивост, обзиром да сувремена правка теорија и пракса сугласно таквим одлукама признају способной 1 и квалитете изврнтног наслова (18). Ако бисмо и стали на становиште неизшивости односно неприкладности да буду предметом судског извршног поступка, одлуке о повјеравању дјеце имале би послужити као темељ, основа на којој би орган старатељства, у посебном поступку, донио своју одлуку. Али таква одлука, све кад би била могућа и допустива, претстављала би шак извршни (административни) наслов. Извршење такве одлуке не би претстављало ыишта друго до пут административног извршења. За овај час није одлучно да ли ће ce извршеше ове нове одлуке органа старатељцтва проводити путем административног извршења или уз помоћ и у сурадњи са друштвеним организадијама изван поступка принудног извршења. Свакако треба бити на чисто да у случају кад потоњи пут добровољног остварења захтјева садржаног у извршном насдову не би довео до жељеног циља, остаје још увијек као једино и крајње средство принудно извршеше. Све оно што- претходи поступку принудног извршења, спада у сферу покушаја добровољног испуњења дужности и обавеза садржаних у извршном наслову (без обзира да ли се то остварује уз учешће органа старатељства и друштвених организација или без њих), и нема утјецаја на сам поступак извршења (судски или административни). Извршни поступай долази до примјене онда кад понашање обвезних особа није у складу са њиховим дужностима и обавезама, утврђеним у извршном наслову, и кад се жељено усклађиваше не може постићи добровољним путем и начином. Споменути разлози процесне економије одлучно говоре против провођења посебног поступка органа отаратељства. Такав поступак знатно би одложио реализацију извршног наслова и био би на штету интереса дјетета. Наиме, поред постојеће двије судске инстанце, кроз које пролази одлука о чувашу, васпиташу и издржавашу дјеце. имали бисмо још двије или чак и четири инстанце (двије управне и двије управносудске у покретања управног спора), док бисмо дошли до извршног наслова органа сдгаратељства. До фактичног остварења тако добијеног наслова дијелила би нас још и два облика поступка извршења: један ванизвршни, путем: друштвених организација; а други принудног извршења, у случају безуопјешности првога. Све ово показује да практични разлози брзог и једноставнијег остварења права налажу да се извршеше судске одлуке о чувашу, васпиташу и издржавашу дјеце проводи У јединственом судсжом извршном поступку, заједно и истовремено са извршешем осталих извршних захтјева исте судске одлуке (алиментационк захтјеви, трошкови поступка, трошкови извршеша и сл.).

(18) В. Др. Б. ВлагоЈевић: Систем. . стр. 123.