Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

285

ног), и у случају извршења једног кривичног дела, поступав који се према њима води није кривични и мере које се према њима примешују нису кривичне. Насупрот томе релативно одговорни малолетници јесу субјекти кривичног поступаша и мере ко je се према њима примењују јесу кривичне санкције (иако нису казне). Наш кривични законик такође заступа ово гледиште. Нека кривична законодавства (у која спада и наше) иду још даље у диференцирању малолетника у потледу вьихове кривичне одговорности. Кривично одговорни малолетници, тј. они који имају потребан узраст и који су способни за схватање зцачаја свога дела и управљање својим доступцима, деле qe на млађе и старије малолетнике. Млађи малолетници кажњавају се само за најтежа кривична дела a старији малолетници могу се не казнити за лакша кривична дела. Ако се кривично одговорни малолетник не К)азни, према њему се примењују посебне кривичне санкције које су, међутим, другојачије од оних које се примењују према кривично неодговорним малолетницима. Као што je напоменуто, у појединим законодавствима различите се одређује кад наступи кривичноправни узраст а кад кривичноправно пунолетство. Пре свега, поједине државе имају сзој посебан критериј код одређивања године са којом почиње кривична одговорност, однос(но испод ко je малолетно лице je апсолутно кривично неодговорно. На ово утичу многе околности, као например греографски, историски, друтптвено-економски услови, итд. Ипак се примећује да се са друштвеним прогресом, границе узраста и пунолетства у кривичном праву крећу на више (5). Најниже се одређује узраст у неким азиским и афричким земл)ама, где кривична одговорнофг малолетника почшье са седмом годином. Ту долазе, например,. Бурма, Цејлон, Индија, Пакистан, Египат, Сирија, Либанон, Ирак итд. Највиши узраст одређује Фински кривични законик по коме кривична одговорност почтаье са шеснаестом годином, затим са петнаестом годином по кривичним законицима Даняде, неких држава САД, итд. У Европи, међутим, више преовлађује систем по коме кривичноправни узраст наступа са навршеном четрнаестом годином. Поред нашег кривичног законика, у ову трупу долазе кривични западнонемачки (6), швајцарски (7), италијански (8), источнонемачки, белгиски, итд. Различите се одређује такође и кривичноправно пунолетство, тј. година са којом ррестаје малолетство у кривичном праву. Оно je најниже постављено у поменутим азиским и афричким земљама, где се лица сматрају као малолетници у кривичном праву до навршене петнаесте године, затим у Белтији и Израелу до шеЦнаесте године, у Енглеској, Грчкој и Пољској до навршене седамнаесте године. У већини

(5) Cycle d’études du Moyen-Orient, art. 29. (6) Edmund Mezger: Strafrecht, I. Allgemeiner Tell, 5. Aufl. Berlin, 1954. S 56. 11. (7) В. Neidhant; Code Pénal Suisse, Zürich, 1939, art. 89. (8) L. Franchi V. Feroci: Codice Penale, Milano, 1946, art. 97.