Анали Правног факултета у Београду

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКМЛТЕТА

европских земаља, међутим, кривично мјалолетство до навршене осамнаесте године. У ову трупу долазе, поред нашег кривичног законика, кривични законици Западне и Источне Немачке, Аустрије, Дансјке, Француске, Швајцарске, Италије, Холандије и други (9). Треба истаћи модерну тенденцију, која je у неким кривичним законодавствима већ спроведена у живот, да сја наступањем криъичног пунолетства не би требало одаљах таква лица изједначити у пот.пуности у погледу кривичне одговорности са одраслим лицима, нарочито у погледу кажњивости и начина извршења казне. У овом смислу предлаже се да се узме у обзир посебна фаза у разводу личности човека, доба између наступања кривичног пунолетства и потпуне зрелости, у којој лице иако законски пунолетно ипак фактички није душевно исто игго и остали одрасли грађани, нарочито у погледу свог знања и искуства. Према томе, по овом схватању постојале би три категорије кривично одговорних лица; учиниоце кривичних дела —• малолетнике, учиниоце кривичних дела пунолетна лица, и између ших, учиниоце кривичних дела - млађа пунолетна лица. Истине се умесно да се граница између малолетства и пунолетства не ноже повући отсечно већ да има разних прелаза, како квантитативних тако и квалитативних, који cje морају узети у обзир при оцени кривичне одговорности, нарочито при изрицагьу казне и њеном извршегьу. Изгледа мало необично да неколико месеци или чак дана буду одлучујући да ли ће се једно лице сматрати као малолетник у кривичном праву (дакле као привилегисано лице) или ће се према њему применити сва строгост кривичног закона. Личност човека, његова психичка и друштвена свест, развија се постелено и ово се мора узети у обзггр при оцени његове кривичне одговорности и кажњивости. Овоме се може додати још нетто. Данае je ошпте усвојено мишљење да je личност човека умногоме продукт средине у којој се ствара и развија. Учинилац кривичног дела не носи сам сву одговорност за ово je кривично дело већ je унеколико и само друштво одговорно за то. Свако извршено кривично дело je једновремено и неуспех друштва. Оно доказује да у њему не функционишу сасвим правилно оне инотитуције, нарочито васпитне, које треба да у човеку развијају друштвену свест и потисну инстикте и нагоне који могу довести до извршења кривичног дела а саставни су део биолошке личности човека. Ако je ово тачно у погледу одраслих учиниоца кривичних дела, тим je тачније у погледу учинилаца кривичних дела који су тек изашли из фазе малолетства (10). Из ових разлога предлаже се да се оваквим дунолетним учиниоцима кривичних дела не изричу најтеже казне, и то смртна казна и казне које су везане са принудним радом. Затим, се у погледу оваквих лица

(9) За осамнаесту годину нзјаснио се такође CeMimap у Каиру, Cycles d’études du Moyen-Orient, Annexe 111, A, 1, (10) Pierre Bouzat: Traité théorique et pratique de Droit Pénal, Paris, 1951, art. 1417.