Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

287

пропишу подобна правила о извршењу казне. Ово' je нарочито оправдано уколико je реч о смртној казни. Ова казна у данашњим условима и по данашњем схватагьу може се правдати било признањем, посредыо или непосредно, да постоје извесни непоправљиви кривци или пак да смртна казна, изузетно од осталих казни, join увек садржи у себи елемент освете. Међутим, може ли се примити схватање да су недоправљиви учиниоци кривичних дела који тек улазе у живот и може ли друштво према њима вршити одмазду кад оно није било у стању да им пружи потребно васпитање? Као што je напоменуто, у неким државама већ ое налазе законски прописи који регулишу ово питање. Тако у кривичним законима запэднонемачком, ыорвешком и неким другим, постоје посебна правила о кажњавашу пунолетних учиниоца кривичних дела за извесно време после наступања пунолетства. Најдаље je у овом потледу отишао Шведски кривични законик, У њему постоје досебни прописи о малолетницима од 15 —18 и 18 —21 године али исто тако и о пунолетним учиниоцима кривичних дела од 21—25 године, нарочито у погледу извршења казне. Напомшьемо да je о овоме било такође речи, сугестија и предлога у раду поменутог савезног семинара за васпитно задуштену децу и малолетне преступнике (11). При одређивању узраста и пунолетства у кривичном праву по правилу се не прави разлика између мушких и женских лица. Само у неким државама (например у извесним државама САД) узима се да кривично .пунолетство женских наступа нетто раније, Кривична одговорност малолетника цени се по годинама малолетника у моменту извршења дела. Само изузетно, у неким државама узимају се у обзир године малолетника у време пресуђивања кривичних дела: ако je лице у то време већ пунолетно, на њега се примењују општи кривичноправни прописи. То je, например, случај са Бурмом, Цейлоном, Пакистаном, Индијом (сем Бомбаја). Најзад, треба напоменути да по правилу у кривичним законима постоје посебни прописи по којима се кривично одговорним малолетницима врши одмеравање казне, као и о извршењу казне над ньима. Изведае казне се према њима уодште не примењују (например смртна казна и казне губитка грађанских права) а остале казне предвиђају се у смашеном износу. Наш кривични законик садржи такође прописе у овом погледу, 3. Подобност за урачунљивост и питање малолетничког разбора. У старијим кривичним законима подобност за урачушьивост малолетника схватала се у нетто ужем смислу и сводила се само на подобност за интелектуалне акте и интелектуалне моћи за схаатање (поимање) природе и значаја свога дела (12). То je такозвани малолетнички „разбор“ (у француском праву „discernement“,

(11) У овом смислу изјаснио се такође поменути Семинар у Каиру, Cycle d’études du Moyen-Orient, Annexe 111, A, 1. (12) T. Живановић: Основи Кривичног права Краљевине Југославије, Општи део, 3 изд. Београд, 1936, Пкњига, 5 65, 11, 1; Bouzat: op. cit. art. 1431.