Анали Правног факултета у Београду

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКМЛТЕТА

у немачком праву „Unterscheidungsvermögen“) и на овом се заснива позната деоба малолетних деликвената у три категорије, према томе да ли се питање разбора уопште не може доставити с обзиром на непостојање одређеног узраста или je потребно оставит суду да он испита у сваком конкретном случају постојање разбора, или je најзад реч о малолетницима за које постоји законска претпоставка да поседују разбор као и пунолетни деликвенти (13). Данае се, међутим, постелено налушта ово гледиште и слично као и код питања урачунљивости уопште, подобност за урачунљивост малололетника постоји оно што се раније називало „разбор“ а да ипак ната душевног живота малолетника. Модерни кривични закони заснивају се на научном схватању да je могућа извесна' дисхармонија и диспродорција у развоју појединих елемената душевног .живота малолетника, нарочито у том смислу да воља и емоционална сфера заостаје за интелектуалном. Тако да je могуће да код малолетника постоји оно што се раније називало „разбор“ а да ипак није подобай за урачунљивост у данашњем смислу речи због неразвијености шегових вољних и емодионалних способности. У том смислу одређује се и законска формулација малолетничке подобност за урачушьивосг узимајући у обзир како интелектуалне тако и вољне односно емоционалне елементе душевног живота малолетника (14). Наш кривични законик заступа такође овс ново схватање. Постоји општа сагласност да се подобност за урачунљивост малолетника заснива на степну душевног развоја малолетника у нормалном току развоја личноти. Према томе неподобност за урачунљивост малолетника je нешто сасвим друго од неподобносри за урачунљивост пунолетних лица. Прошки о неподобности малолетника за схватање значаја свог дела и управљање сlзојим доступцима примењују се само на оне малолетнике који још нису достигли у свом душевном развоју одређене интелектуалне, вољне и емоционалке способности, док се на малолетнике код којих постоје извесна патолошка душевна стања примешују ошпти прописи о неурачунљивости. Отуда се обично подобност за урачушьивост малолетника назначује као малолетничка подобнойг за урачунљивост (15). 4. Кривичне санкције (казне и васпитно-поправне лере) за малолетне деликвенте. Као што je напоменуто, још у најранијим кривичним законима yspaVr учиниоца кривичног дела играо je извесну улогу. Према томе, проблем малолетника .у кривичном праву са овог гледипгга поаматрано није потпуно нов. Али, као што je речено, питање малолетшгка у кривичном праву постављало се раније у погледу одређивања узраста, пунолетства и подобности ма-

(13) Ernst Schutze: Die jugendlichen Verbrecher im gegenwärtigen und zukünftigen Strafrecht, Wiesbaden, 1910, S. 2—6.

(14) Mezger; op. cit. 5 56, 111. (15) T. Живановић, op. cit. S 65, 11. 1, а; H. Срзентић A. Стајић: Кривично право ФНРЈ, Београд, 1953, Општи део, стр. 271 —275.