Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

294

укућана, посебыо за сваког члана породице, њихово физичко и душевно здравље, њихово васпитање, образование и занимање; нарочито треба испитати однос деце према родитетьима и родитеља. према деци, држање родитеља у ситуацији малолетника насталој' кривичним делом, итд. Све ове податке треба прикупити не самопрема усменим казивањима трећих лица већ и личним сазнањем, посећивањем куће малолетника па чак и суседа. Треба испитати цео живот малолетника од дечаштва па до момента' извршетьа кривичног дела: претшколски живот и живот у школи, дисциплину у кући и реаговање детета на ово, суседство и реаговање детета на ово,, утицај суседотва и другова на формирање личности малолетника, време одвајања детета од породице и утицај овог на малолетника,, итд. Треба испитати његово понашање у школи, однос према учитељу, разлог напуштања школе, успехе и неуспехе у раду по напуштању школе, његово интересовање за позив, његоз друштвени живот, шта га нарочито интересује и чиме се забавлю, итд. После овог долази други део испитивања и он се врпш путем разних тестова. Док се претходно исшггиваае више односи на савушвање података из цоцијалне историје малолетника и треба да служи за социјалну дијагнозу случаја, дотле потпуну слику личности малолетника дају психолози, лекари и цсихијатри кспитиваньем малолетника путем психолошких тестова. Они одређУЈУ „душевну зрелост малолетника“ и испитују његове склоности, способности и недостатке. Психијатри, поред тога, испитују евентуалне душезне болести и абнормалности. Сви се не слажу у погледу ваљаности ових тестова. Неки истину да je нелогично очекивати да ће се за релативно кратко време, док траје ово претходно испитивање, и под оваквим околностима, малолетник уплашен, затворен, одвојен од свакидашњег живота, моћи добити тачан налаз путем тестова о његовој психичкој личности. Ипак, да би се ови приговори побили, приликом испитивања тертовима ангажују се најстручнија лица из редова психолога и психи јатара. 5. Малолетнички судови су први који су изграђени по новим научним и филозофским концепцијама о правосуђу. Принцип индивидуализације, психолошке и социолошке, први дут je примењен у вези са малолетницима, тек касније се уводи и у поступак против одраслих (28). Малолетнички судови претстављају релативно нову ствар. Тек у току XIX века ствара се и постелено шири идеја о потреби посебног поступања и посебних судова за кривичне стваррг малолетника. Отада се кроз научне студије и дискусије ствара сасвим ново схватање о положају малолетника у кривичном процесном праву. Оснивање малолетничких судова по правилу било je везано за доношење посебних прописа о положају малолетника у кривичном праву. Као први малолетнички суд у правом смислу речи наводи се онај који je основан 1899 у Чикагу. У шему први пут долази до потпуне примене схватање да поступак против малолет-

(28) Teeters and Relnemann: op. cit. p. 277—289,