Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

295

них деликвената треба да буде сасвим другојачији од поступка -против пунолетних криваца. Иако се данас сматра као опште усвојено мигшьеьье о потреби посебних малолетничких судова, ипак у пракси. постоје различита решења овог питаньа (29). У неким државама то су делови редовних судова (посебна већа за малолетнике), а у неким државама постоје специјализовани судови за малолетнике, као засебни судски органи. Различите се такође решава и питание састава суда, као и низ других питагьа. Негде то су професионалне судије, а негде више преовлађује неправнички елемент; васдитачи, лекари, психолози, социјални радници. Само у неким државама постоје посебни виши, другостепени, малолетнички судови. Тенденција je (30) да судови буду састављени од већег броја лица која не морају да буду професионалне судије. Уопште ее сматра да би у поступку против малолетника органе правосуђа требало заменити органима друштвених служби, а нарочито се препоручује што веће учешће жена. Сви ови требало би да имају посебна знања и веће искуство. Судске одлуке требало би више заснивати на социјалномедицинском, психолошком испитивању случала. 6. Установе за прилгну васпитно-поправних мера прела малолетницима. Средином прошлог века питање реформе казнених завода било je горуће питагье тадашњег кривичног правосуђа. Ово питаље, међутим, највише ce постављало у вези са извршењем казни над малолетницима. У току развоја идеје о посебном положају малолетника у кривичном праву и о томе да према н»има не треба примењивати само казне већ првенствено васпитно-поправне мере, достепено долази до оснивања посебних завода за примену ових санкција према малолетницима. Мада су први заводи ове врете основали тек у овом периоду, ипак треба указати да они вису били без икаквих традиција. Наиме и раније je било покушаја у овом погледу, само што то нису били прави заводи за смештај кажњених малолетника, већ више заводи за смештај запуштене деце, запуштене и посрнуле омладине. Старање о запуштеној омладини јавило се много раније од старања о малолетним деликвентима у данашњем смислу речи. Може се казати да je социјалнополитички проблем малолетника много старији од проблема малолетника у кривичном праву. Као што ће ниже бити укратко изложено, у историји налазимо примера друштвеног старања о запуштеној омладини и данашши домови за примену васпитно-поправних мера према малолетним деликвентима јављају се као продужетак таквог стараша. Разлика je само у томе што се данас у њима смештају не само запуштена деца и деца без родитеља већ и малолетни деликвенти. У историском развоју малолетничких домова и завода јасно се може уочити процес по-

(29) Latin American Seminar on the Prevention of Crime, p. 32—36 (30) Cycle d’études du Moyen-Orient, art. 30—32.