Анали Правног факултета у Београду

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

степеног издвајања из ових посебних домова и завода за смештај малолетних деликвената. Сматра се да je цар Трајан први створио склониште за запуштену омладину тиме што je 110 године наше ере о државном трошку основао склониште за смештај 5000 сирочади без родитеља (31). Затим у VI веку налазимо у Француској домове за смештај незбринуте омладине, У XII веку у Монпељеу било je основано прво друштво за помагаае деце, за заштиту, склањање и васпитање незбринуте младежи. На измаку феудализма почиње да се посвећује још већа пажња запуштеној и незбринутој омладини, чија ce заштита снроводи кроз такозване законе о сиромашним, нарочито дочев од 1600. Прву установу, нешто налик на установе за смештај малолетних деликвената у дайаппьем смислу речи, основао je папа Климент XI у Риму 1703, склониште „св. Михајла“, у коме су се малолетници васпитавали и обучавали у раду. Sam Howard (1726 —1790), велики енглески реформатор казнених завода, врло се похвално изразио о овоме малотетничком заводу и у својим предлозкма о реформи казнених завода узимао je у обзир оргаяизацију и рад у овој малолетнкчкој установи. У Лондону je 1788, под утицајем учења и заузимањем самог Howard-a, основано филантропско друштво са задатком старања о запуштеној омладини, о порочним малолетницима и скитницама са подручја Лондона (32). Уређеше у домовима, основании од овог друштва, било je слично као у породицама, с тим што су малолетници првенствено радили земљорадничке радове. Малолетници су били подељени у трупе, такозване „дородице“ од по 12 чланова. То je први организовали напор у Енглеској да се створе домови за малолетне деликвенте. Нешто касније, 1813, Elizabeth Fry чини друга покушај ове врсте и у једном од затвора у Лондону оснива неку врсту затвора за малолетнике, са посебним оделењем за женске малолетне деликвенте. У Лондону je 1817 основано „друштво за побољшање дисциплине у затвору и поправљање малолетних деликвената“. Оно се посебно бавило испитивањем узрока криминалитета малолетника и нарочито истицало да малолетници постају деликвенти због тога што се према шима нису предузимале никакве превентивне мере, већ су се у затвору више кварили. Друштво je основало не само неке заводе за смештај малолетних деликвената већ и низ других усканова за запуштену децу и посрнуле малолетнике. После овог, у Енглеској je основано више малолетничких установа различитог типа. По организации и систему рада нарочито се истицала установа Edward-a Pelham Brenton-a, основана у Hackneywick-y у Лондону. У овим домовима дисциплина je била доста строга, начин живота такорећи шпартански, све у циљу да се малолетници навикну на озбиљне дужности, на одговорност и .поштовање ауторитета. Карактеристика енглеског система малолетничких установа je да су то уста-

(31) Teeters and Relnemann; op. clt. p. 41—47. (32) Teeters and Relnemann: op. cit. p. 43 —56.