Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

301

вичних дела. Отуда je потребно да се криминалитет малолетника испита у вези са низом других појава из личности малолетника и његове средине ко je могу бити од посредног или непосредног криминогеног знача ja. Личност малолетника одликује се од личности одраслог како у погледу извесних досебних биолошко-психолоппшх својстава тако и у погледу посебног значаја средине за његова животна испољавања. Како се то обично каже, малолетник има свој сопствени унутарњи и спољни свет. Личност малолетника одликује се знатним противречностима између његових личних, интимних, доживљавања и сполдьег животног тока условљеног средином у којој живи. Његова фантастична глад за доживл>ајима сукобљава се са реалним могућностима за њихово остварење у границама допуштеног. Његово изобиље телесне снаге није довољно контролисано личним животним искуством и јасним психичким и моралним претставама о извесним нужним самоодридањима у интересу целине. Изобиље телесне снаге отвара претставу о изузетној важности своје личности Са повећаним наглашавањем свбга ja. Код њега постоји појачана тежња за самосталним развојем и самосталним делањем, чак са извесним нагоном пркошења и револта према сваком ауторитету. Ово може довести до обести и охолости, до противлЈвња и сукобљавања са оним што се сматра конвенционалним у друштву. Треба томе додати да гьегова фантазија, недромишљеност и непредвидљивост значаја поступака, може довести до тога да малолетник не може оценити да ли je реч само о наивним авантурама, романтичним доживљајима или пак о поступцима који га могу довести у сукоб са законом. Једном речју, код малолетника постоји општа противречност између жеља и моћд, између хтења и дужности. Ако се узме у обзир да je интезитет жел>а и хтења код малолетника сасвим друтојачији од жеља и хтења одраслог, да je ово непроверено животним искуством и разумом, онда je јасно да код вьега не постоје или нису још довол>но развијена оне психичке и моралне кочнице које га могу одвратити од вршења кривичног дела (41). Из истих разлога спољњи свет игра сасвим другу улогу у животним испољавањима малолетника. Он je много више подложан утицају средине него одрасли. Он je на све пријемчив. Разни спол>ни поводи и примери који код одраслог делују доучно, код малолетника могу појачати његову фантазију и навести га на делање сходно њима али у супротном смислу него код одраслог. Једна књига, филм, нека личност и ма какав друти догађај на малолетника остављају много већи траг него код одраслог. Све то може знатно узбудити фантазију малолетника и створити код њега жел>у и хотегье за сличним преживљаван>има. Отуда штетан утицај на омладину разних романа, филмова, сцена из обичног живота које код одраслог претстављају само тренутно забавл>ање. Доказало je да утицаји који

(41) Exner: op. cit. S. 153, Cav. Lino Ferriani: Minderjährige Verbrecher,. Berlin, 1896, S. 17—30.