Анали Правног факултета у Београду

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

делују као криминогени код одраслог не делују сасвим код малолетника бар не у истом смислу и супротно (42). Све то доказује да малолетник има сасвим друтојачији начин унутарњих доживљавања и реаговања на поводе из спољњег света. 2. У вези са овим, питање узрока криминалитета малолетника лојављује се нетто друтојачије него код криминалитета одраслих. .Као први, непосредни, узрок криминалитета код малолетника јавља се сам узраст, једном речју његово малолетство. Малолетни деликвенти појављују се као деликвенти извесних животних криза условљених његовом личношћу и развојем, кад се јављају разни унутарњи конфликти који ce окончавају вршењем кривичног дела. Нарочито ce указује на „кризу пубертета“ и „кризу после пубертетног доба“ (43). То je биопсихичка конституција малолетника која, под одређеним условима, може бити од криминогеног значаја. Као дальи посебан узрок криминалитета малолетника јавља се недостатак потребног васдитања и образована, подразумевајући под овим домаће и школско васпитање и образование. Статистике свих земаља и сва криминолошка испитивања указују да су такви малолетници најпре подлежни криминалитет) 7 . Отуда свако социолошко и криминолошко испитивање .проблема малолетника бави се посебним проучавањем узрока ове запуштености и потребним мерама да се они отклоне. Није на овом месту да се упустимо у детаљна излагања у вези са овим. Напоминьемо само да готово сви аутори подвлаче извесне нарочите моменте, као например породични приходи, дефектна породица (отац или мајка умрли, раздвојени живот родитеља), ванбрачност, запосленост мајке, незапосленост оца, итд. (44). Што се тиче осталих узрока криминалитета малолетника, може се казати да сва биопсихичка стања човека (нормална или патолошка) и појаве друштвеног живота, које cje појављују у ецологији криминалитета уопште, могу играти такође извесну улогу у проузроковању крит.шналитета малолетника. С напоменом да се и у овом погледу могу запазити извесне разлике. Код криминалитета малолетника неки општи узроци су мањег а неки већег криминогеног значаја. Од ошптих узрока треба нарочито споменути позив, за који се сматра да код малолетника може бити од посебног криминогеног значаща (45). 3. У непосредној вези са проблемой узрока криминалитета малолетника јесте питање поделе малолетних деликвен'ата на извесне трупе, нека врста типологије криваца малолетника, jep се сматра да свака категорија криваца малолетника има своје посебне узроке криминалитета, па према томе и посебну проблематику у

(42) Ехпег: op. cit. S. 155.

(43) Ernst Seelig: Lehrbuch der Kriminologie, IL Aufl. Graz, 1951, S. 97.

(44) J. N. B-agot: Punitive Detention, London, 1944, p. 43—51; W. Douglas Morrison: Jouvenile Offenders, London, 1896, p. 119 —153.

(45) Ottmar Doli-George Berner: Jugendliche Rechtsbrecher und ihr Beruf, Leipzig, 1939, S. 30—33.