Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

309

тичких отранака и друштвеыих класа. У свом реферату о овој теми, познати француски научнкк из ове области, Морис Диверже, тврдио je да између друштвеыих класа и политичких странака несумњиво постоје тесне везе, али да се не може тврдити да су политичке странке увек и тачно оруђа само једне одређене друштвене класе, jep свака политична странна има припаднике из разних класа, jep припадници исте класе припадају разним политичким странкама, jep, нарочито, руководећи људи у долитичким кама не припадају оној класи чије интересе дотична странка штити (например, вођи радничких странака су обычно интелектуалци а не радници) итд., итд., остављајући настрану то што je и иначе веома тешко утврдити шта je то друштвена класа (2). Одавде се изводи закључак да je политички живот независан од друштвених класа у омислу да ове не одређују или бар не увек и све шта he политичка власт радити. Многи учесници Конгреса у својим рефератима на конкретним примерима појединих земаља покушавали су да докажу тачност горњих тврдњи, па чак су те тврдње и за■оштравали, идући дотле да сматрају постојање друштвених класа митом. Из свега излази да политичке странке и политичка власе," нису израз неке јасно одређене друштвене класе, па да, према томе, ни држазна власт није оруђе политички владајуће класе у друштву, већ, у најбољем случају, израз више класа. То би значило да и нема политички владајуће класе у друштву. И Дивержеово решење je последица погрешности гьеговог метода, као и Ароново. И он се задржава само на спољним чињеницама ко je су уз то и тачне, чиме je искушење да се задржи на њима само веће. Али он не иде дубље у везу тих чишеница. Статистички подаци заиста нам показују да једној политичкој странцп припадају људи из разних класа, да припадници исте класе иду у разне политичке странке итд., итд. Али je ипак погрешно из свега тода, као и Араново. И он се задржава само на сдољним чињениворимо о тежгьи да се постојање класа уопште порекне ни о тешкоћама да се класе тачно дефинишу, које тешкоће заиста постоје о чему смо расправљали на другом месту). И овде треба утврдити везу која постоји између одређених класних интереса и стварнс политике коју доједине политичке странке, и државна власт покретана тим странкама, воде. Та политика штити одређен начин производное, a тај начин производите je у интересу одређене друштвене класе која се за њега бори. Чим државна власт штити један начин производное, • —■ а она то увек чини као своју битну функцију -самим тим je једна друштвена класа владајућа, a једна или вишс политичких странака које спроводе такву политику, оруђа ay дотичне друштвене класе. Овде ништа не смета што, услед неолатања између политичке (и опште) свести људи и стварног класног поло-

12) Реферат je објављен на уводном месту у књизи „Partis politiques •et classes sociales en France”, Paris, 1955.