Анали Правног факултета у Београду

310

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жаја припадници неке класе ступају у политичке странке које су противници шихове класе, нити смета што више политичких странака претстављају оруђа исте класе, ни што се долитичке странке често стварају и воде борбу за, рецимо, националне, верске или друге интересе, итд., итд. Све то не смета, jep je непорециво да свака политичка странка, макар и не знала за то, штата интерес} једне класе, као и држава, штитећи један начин производње, и самим тим постаје оруђе односне друштвене класе. Ово, такође, не искључује ни могућност да више класа имају исти интерес и да држава, однооно политичке странке, претстављају, тако, интерес више класа а не само једне, као што не искључује ни могућност да држава, односно политичке странке, штате и неке општедруштвене, дакле, не искључиво класне интересе. Друштвена стварност je богата многим оваквим појавама. Али je важно шта je суштина, битност ствари —‘ да ли суштину и основ политичког живота и државе чине овакве појаве или су оне споредне, а битно je да држава и политичке странке штате класне интересе (3). Можда je најважнији закључак из свега овога чисто методолошки: ова дискусија показује да je у содиологији уопште, а у политичкој социологији или науди напосе, немогућа дримена исрључиво дескриптивних, статистичких и других квантитативних метода који су тако заводљиви због своје „објективности“, „научности“ и сл. Ови методи морају остати само помоћни за прави научни метод који мора да чињенице прикупљене овим методима повезује анализом и синтезом, стављајући их у деловит ток историског збивавьа и повезујући их са свим другим релевантним чињеницама да би се могло доћи до тачних сазнања.

Др. Рад. Д. Лукић

ПРИСВАЈАЊЕ И СВОЈИНА

У дискусијама о социјалистичкој својини и њеном правном третирању готово сви су дискутанта износили разно Марксове одредбё о својини уопште и о посебним историским облицима својине Како су се они, међутим, .притом доста разлиновали у овом питању, као полазној платформи у третираньу проблема својине у нашем друштву и у нашем праву напосе, то су, између осталог, нарочито ове разлике довеле до различитих мишл>ења у битним проблемима дискусије. Пошто сматрам да би у третарању овога питакьа Марксовог схватања својине требало да буде више слагања, утолико пре што je реч о дискусији чији учесници субъективно стоје на

(3) Као што смо већ истакли у приказу рада Конгреса, Диверже je усвојио критику на своје гледиште и прихватио да се веза између политичких странака и друштвених класа мора утврђивати на основу стварне политике коју странке воде.