Анали Правног факултета у Београду

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се за њихово решавање претендента упућују на парницу. Кад je, међутим, y питању с(пор о чишеницама, захтев брзине поступка морао je уступити место принципу материјалне истине, а за његово остварење пуну гарантију пружа оцена доказа од стране већа. Због тога се у случају спора о чшьеницама претендента на наслеђе упућују на парницу. На тај начин, дрема данаппьем цтању нашег права, имамо две инстанце ако je реч о чињеничном сташу, а три инстанце ако je у питању спор који се тиче примене прописа (чл. 185 Закона о наслеђивању) (4). Напр. док je за чишеяични спор, чија вредност не прелази 100.000 динара, надлежан срески суд као парнични у првом, а окружни у другом степену, дотле je за спор о примени прописа, који има исту вредност, надлежан у првом степену срески суд као ванпарнични (оставински), у другом окружни, а у трећем врховни суд народне републике. Ово може изгледати необично. Исто тако необидно може изгледати да за чиььенични спор милионске вредности постоје само две инстанце, а за спор о примени права, који може имати налу вредност, постоје увек три инстанце. Међутим, кад je реч о консеквенцама које у погледу надлежыости повлачи нови режим регулисања супротних наследничких изјава, треба имати у виду да се строга доследност приыципима надлежности морала овде повући пред једним оправдании разлогом целисходности. Разликовањем међунаследничких спорова на спорове о чишеницама и на оне о праву, искрсава пред насј опет стари проблем: шта je чињенично, а шта правно дитање? Истина, овај проблем био je у нашем предратном праву везан за правки лек ревизије у дарничном поступку, али мислймо да се он поводом установе упућивања наследника на спор поставља на исјти начин. Око проблема шта je чшьенично а шта правно питање, ломила су се копља дуто времена и у науци и у пракси. У науци тај проблем ни до данас није у свима појединостима решен на начин који не оставља никакве сумње. Ни дракца по овом питању не показује увек доследнос/т. Према сташу новије науке, узима се да постоји спор о примени права кад се тај спор тиче тзв. горњег става у судском силогизму. То значи да ћемо несумшиво имати пред собом правно питаше кад се странке споре о смислу једне одредбе Закона о наслеђивању или о смислу (евентуално и о важнойга) неког другог закона на основу кота треба решити једно претходно питање од условљавајућег значаја за решеше ctiopa о наследном праву. Осям тога, имаћемо правно питање и кад један наследник подводи неоспорно чшьенично сташе под једну, а други дод другу одредбу (спор о с(убсумцији). Ова груда правних питања биће практично најчешћа. Поводом ове трупе треба указати на разликоваше које се у немачким и аустрисктш уцбеницима изводи код изјава

(4) Овом одредбом се у нашем грађанском поступку први пут уводи ревизија као правый лек против одлука другостепеног суда.