Анали Правног факултета у Београду

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ском смислу чине односи људи у производили, a својину у нравном смислу чине ови односи изражени у праву. Схватање ко je такође правилно тумачи Марксово третирање појма својине изнео je затим и др. А. Бајт (Наша стварност, бр. 4/55) који je и образложио своје становиште са којима ае ja у овом питању дотпуно сдажем. Сам проф. Гаме у свои уџбенику Увод у грађанско право изражава схватање које je такође правилно: да постоји појам својине у економском смицлу као присвајање, економско коришћење, чега je било и увек he бити, а затим и појам својине у правном смислу, тј. правно изражавање присвајања, чега није увек било нити he га увек бити. У неким другим свОјим радовима, међутим, Гаме излаже с,хватанье по овом питању које ce по мом мишљењу не може без резерве примити. Тако, напр., у реферату за Први конгрес правника, он каже; „Присвајање je у првом реду.реализовање . вредности једног добра кроз своју личност; то je дроцес којим се сједињује конкретна употребна вредност „употребљивост“ једног добра са нашим потребама“. У чланку „Својина и имовина” (Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/53, стр. 17) он каже опет нешто слично: „Само док je својина присвајање употребне вредности имовина je присвајање прометне вредности“. Наведена места би могла евентуално важити само за појам својине у епохи робне привреде,~али не за појам својине уошпте, пошто су категорије „вредност“, „употребна вредност” и „прометна вредност“ историске категорије робне привреде. Расправљајући о овом дитању др. Л. Гершковић каже: „Код Маркса налазимо својину дефинисану у два смисла, и оба пута за све друштвене формације. Маркс говори најпре о својини као правдой изразу за целокупност продукционих односа. Ту Маркс појам својине узима, дакле, у његовом најширем смислу. .. На другом месту Маркс говори о својини као општем појму присвајања природе од стране људи” (Архив за правив и друштвене науке, бр. 1/52, стр. 270). Ако, међутим, узмемо да je Марксово с,хватање онако како je напред изложено, онда овде Гершковић није у праву кад каже: „оба пута за све друштвене формације” , а исто тако нема право ни кад сматра да je појам својине у првом смислу најшири, дошто je он ужи од појма својине у смислу друштвено-продукционих односа, тј. присвајања уопште. Даље друг Гершковић каже: „Израз „својински односи” и „својинска права“ још не значи да се тим изразом хгризнаје да постели својина уопште или приватна својина. Ти изрази значе правке односе у присвајању, како их je поставио Маркс. Ми их у том смислу употребљавамо“ (Исто, стр. 268), Мислим, међутим, насупрот Гершковићу, да израз „својински однос” значи да постоји својина уопште, но да не мора а може да значи да .постоје и правки односи у присвајању, те да израз „сво-